Konzumiranjem mlečnih proizvoda, svežeg voća i povrća, te žitarica, pospešuje se rad stomačnih organa i pomaže se očuvanju crevne flore
U stomaku postoji posebna crevna flora koju čine milijarde bakterija. Reč je o više stotina vrsta bakterija, koje pored razgradnje unesenih materija u organizam, obavljaju još dve izuzetno bitne funkcije – vrše razgradnju otpadnih materija i bore se protiv patogenih mikroorganizama, tako što ih, u saradnji sa imunološkim sistemom, drže pod kon-
trolom ili ih izbacuju iz organizma.
Zbog ovih funkcija crevna flora čini i jedan od stubova čovečjeg imuno sistema i ako iz nekog razloga dođe
do poremećaja u njenom balansu posledice po organizam mogu biti vrlo negativne.
Hrana za zdrava creva
Hrana koja sadrži aktivne komponente poput probiotika, prebiotika i biljnih vlakana, može biti od velike pomoći za neometan rad crevne flore. Probiotici su ”dobre” bakterije koje nastaju mlečno-kiselinskim vrenjem. Nalaze se u mlečnim proizvodima, kao što su jogurt ili kefir, mada je probiotskim kulturama izuzetno bogat i kiseli kupus. Pojačan unos probiotika savetuje se posebno u slučajevima dugotrajne dijareje i povraćanja, kada se fizičkim putem smanjuje količina crevne flore, kao i kod osoba koje su izložene stresu, u cilju sprečavanja porasta patogenih mikroorganizama.
Prebiotici predstavljaju posebnu vrstu vlakana koja služe kao hrana korisnim bakterijama iz crevne flore, pospešujući time njihov razvoj i brojnost, a samim tim i rad creva.
Među njima je najpoznatija materija inulin, koja se dodaje brojnim namirnicima, posebno mlečnim napicima.
Hrana bogata biljnim vlaknima sveže voće, povrće i žitarice – crevima pomaže tako što, u toku varenja, vlaknima ”kupi” štetne materije iz njih, povećava njihov sadržaj i volumen, i na taj način olakšava rad crevne flore.
Dobitna mlečna kombinacija
Među namirnicama sa pozitivnim dejstvom na digestivni trakt, posebno se izdvajaju jogurt i kefir. Jogurt se dobija mlečno-kiselinskim vrenjem bakterija iz porodice Lactobacillus i doprinosi boljem radu creva, utiče na otklanjanje opstipacije, proliva i upale creva.
Probiotski jogurt sa odabranim bakterijskim kulturama posebno je dobar, ali pošto njegove bakterije uglavnom”nastradaju” u želucu, potrebno je piti bar pola litra dnevno. Jogurt neposredno doprinosi i smanjenju
masnog tkiva, a interesantno je daje odličan i za oralno zdravlje. Osim što važi kao sjajno sredstvo za elimi-
naciju lošeg daha, jogurt smanjuje zubne naslage i ublažava ili potpuno uklanja gingivitis.
Kefir nastaje alkoholnim vrenjem kefrnih zrnaca (kristala). Reč je onapitku specifičnog, osvežavajućeg ukusa koji sadrži oko deset vrsta bakterija i ćelija kvasa, a bogat je i B vitaminom. Sa jogurtom se sjajno dopunjuje, zbog čega se i preporučuje naizmenično konzumiranje ovih napitaka. Osim od mleka, kefir se pravi i sa vodom, kao blago gaziraniosvežavajući napitak. Preporučljivose popiti po jednu čaša kefira ujutro i uveče, i to na prazan stomak.
ZDRAVI OBROCI OD SEMENKI ŽITARICA
Pomešati u jednakim količinama seme
bundeve, lana, suncokreta, susama i
ovsene pahuljice. Dve supene kašike
mešavine preliti probiotskim jogurtom
i ostaviti da nabubri dva sata. Pojesti za
doručak, na prazan stomak.
U blender staviti dve iseckane jabuke (sa korom), malo celera, komad šar-
garepe i krastavac. Blendirati kratko, a u smesu dosuti šolju svežeg soka od
pomorandže. Popiti na prazan stomak.
U staklenu posudu od litre staviti 3 kašike kefirnih kristala (mogu se na-
baviti u prodavnicama zdrave hrane), dodati par kašika šećera i komad suve
smokve. Dosuti hladnu vodu do vrha. Nakon fermentacije (traje tri dana) na-
pitak procediti, dodati sok od limuna, a kefirne kristale oprati pod vodom i
ponovo koristiti.
izvor
U stomaku postoji posebna crevna flora koju čine milijarde bakterija. Reč je o više stotina vrsta bakterija, koje pored razgradnje unesenih materija u organizam, obavljaju još dve izuzetno bitne funkcije – vrše razgradnju otpadnih materija i bore se protiv patogenih mikroorganizama, tako što ih, u saradnji sa imunološkim sistemom, drže pod kon-
trolom ili ih izbacuju iz organizma.
Zbog ovih funkcija crevna flora čini i jedan od stubova čovečjeg imuno sistema i ako iz nekog razloga dođe
do poremećaja u njenom balansu posledice po organizam mogu biti vrlo negativne.
Hrana za zdrava creva
Hrana koja sadrži aktivne komponente poput probiotika, prebiotika i biljnih vlakana, može biti od velike pomoći za neometan rad crevne flore. Probiotici su ”dobre” bakterije koje nastaju mlečno-kiselinskim vrenjem. Nalaze se u mlečnim proizvodima, kao što su jogurt ili kefir, mada je probiotskim kulturama izuzetno bogat i kiseli kupus. Pojačan unos probiotika savetuje se posebno u slučajevima dugotrajne dijareje i povraćanja, kada se fizičkim putem smanjuje količina crevne flore, kao i kod osoba koje su izložene stresu, u cilju sprečavanja porasta patogenih mikroorganizama.
Prebiotici predstavljaju posebnu vrstu vlakana koja služe kao hrana korisnim bakterijama iz crevne flore, pospešujući time njihov razvoj i brojnost, a samim tim i rad creva.
Među njima je najpoznatija materija inulin, koja se dodaje brojnim namirnicima, posebno mlečnim napicima.
Hrana bogata biljnim vlaknima sveže voće, povrće i žitarice – crevima pomaže tako što, u toku varenja, vlaknima ”kupi” štetne materije iz njih, povećava njihov sadržaj i volumen, i na taj način olakšava rad crevne flore.
Dobitna mlečna kombinacija
Među namirnicama sa pozitivnim dejstvom na digestivni trakt, posebno se izdvajaju jogurt i kefir. Jogurt se dobija mlečno-kiselinskim vrenjem bakterija iz porodice Lactobacillus i doprinosi boljem radu creva, utiče na otklanjanje opstipacije, proliva i upale creva.
Probiotski jogurt sa odabranim bakterijskim kulturama posebno je dobar, ali pošto njegove bakterije uglavnom”nastradaju” u želucu, potrebno je piti bar pola litra dnevno. Jogurt neposredno doprinosi i smanjenju
masnog tkiva, a interesantno je daje odličan i za oralno zdravlje. Osim što važi kao sjajno sredstvo za elimi-
naciju lošeg daha, jogurt smanjuje zubne naslage i ublažava ili potpuno uklanja gingivitis.
Kefir nastaje alkoholnim vrenjem kefrnih zrnaca (kristala). Reč je onapitku specifičnog, osvežavajućeg ukusa koji sadrži oko deset vrsta bakterija i ćelija kvasa, a bogat je i B vitaminom. Sa jogurtom se sjajno dopunjuje, zbog čega se i preporučuje naizmenično konzumiranje ovih napitaka. Osim od mleka, kefir se pravi i sa vodom, kao blago gaziraniosvežavajući napitak. Preporučljivose popiti po jednu čaša kefira ujutro i uveče, i to na prazan stomak.
ZDRAVI OBROCI OD SEMENKI ŽITARICA
Pomešati u jednakim količinama seme
bundeve, lana, suncokreta, susama i
ovsene pahuljice. Dve supene kašike
mešavine preliti probiotskim jogurtom
i ostaviti da nabubri dva sata. Pojesti za
doručak, na prazan stomak.
U blender staviti dve iseckane jabuke (sa korom), malo celera, komad šar-
garepe i krastavac. Blendirati kratko, a u smesu dosuti šolju svežeg soka od
pomorandže. Popiti na prazan stomak.
U staklenu posudu od litre staviti 3 kašike kefirnih kristala (mogu se na-
baviti u prodavnicama zdrave hrane), dodati par kašika šećera i komad suve
smokve. Dosuti hladnu vodu do vrha. Nakon fermentacije (traje tri dana) na-
pitak procediti, dodati sok od limuna, a kefirne kristale oprati pod vodom i
ponovo koristiti.
izvor
