Zavisnost od kocke i kladjenja

 Procene stručnjaka govore da se 80 odsto mladih bar jednom u životu kockalo. Oko četiri procenta njih, ako je verovati statistici, završiće kao zavisnici od kocke. Dr Snežana Alčaz, rukovodilac Dnevne bolnice za lečenje nehemijskih zavisnosti, kaže da je među kockarima sve više mladih.


Okruženi smo kockarnicama i kladionicama, a tinejdžeri su posebno osetljivi - objašnjava dr Alčaz. - Istraživanja su pokazala da mozak tinejdžera burnije reaguje na dobitak nego što je to slučaj kod odraslog čoveka. Istovremeno su manje osetljivi na gubitak. Među našim pacijentima nema mnogo maloletnih kockara, jer se to dugo ne prepoznaje kao problem. Roditelji su tolerantni sve dok deca ne upadnu u velike dugove, a to se ipak dešava malo kasnije. Pacijenti na lečenje po pravilu dolaze pod pritiskom porodice i to tek nakon što naprave drugi ili treći dug. Prve vraćaju roditelji, čak u početku tolerišu i krađe.

Da porodica ima presudnu ulogu slaže se i Jelena Manojlović iz “Sos centra za odvikavanje od kockanja”. Ona smatra da je važno prihvatiti da je zavisnost od različitih igara na sreću zajednički problem.

- Nikada se nije desilo da nam se roditelji obrate pre nego što dete napravi dugove - priča Manojlovićeva.

- Mladi zavisnici uvek imaju otpor kada treba da dođu na lečenje. Tvrde da mogu da prekinu kad god požele, ali pod pritiskom porodice popuste i dođu kod nas.

Prve kockarske i kladioničarske korake deca najčešće prave sa članovima porodice. Neretko prvi tiket uplate već sa sedam ili osam godina, a u tinejdžerskim godinama ulaze u ozbiljne probleme. Sve to vreme roditelji i rođaci kriju jedni od drugih nevolje u koje dete upada zbog kocke.

- Što ranije neko uđe u taj svet, manje su šanse da će se izvući bez posledica - kaže dr Alčaz. - Ljudi koji počnu da se kockaju kao deca nemaju vremena da shvate da je zabava moguća i bez kocke. Osećaju se prihvaćenim među drugim igračima, sigurniji su u sebe.

Omiljena kocka među mladima je sportsko klađenje, a na drugom mestu je elektronski rulet.

Lečenje patoloških kockara je dugotrajno. U najboljem slučaju može da bude okončano za dve godine. Retko se, međutim, dešava da sve prođe glatko. Ljudi se u trenucima slabosti često vraćaju kockanju, napuštaju lečenje, a zatim, kada upadnu u nove probleme, ponovo traže pomoć.

- Na početku uvek pokušavamo da im objasnimo da ne postoje igre na sreću već samo na šansu - priča dr Alčaz. - Mnogi od njih su ubeđeni da imaju sistem koji ne može da omane, da sigurno dobijaju, da nisu poput drugih.

Dr Alčaz navodi primer bivšeg učenika Matematičke gimnazije, koji je poverovao da je napravio sistem sa kojim ne može da izgubi na elektronskom ruletu. Danas je na lečenju u Drajzerovoj.

SPOVEST KOCKARA Đ. V. (22) NA LEČENjU U DNEVNOJ BOLNICI U DRAJZEROVOJ ULICI: PRVI TIKET UPLATIO SA 14 GODINA

KREĆE se iz zabave. Kladionica, “voćkice”, poker aparati i za finiš - “vrteška”. A kada dođete do ruleta, dotakli ste dno. Ja sam za poslednjih godinu dana izgubio 11.000 evra. Loše mi je kad se setim. Gorak osmeh i ton iskusnog kockara ne mogu da sakriju činjenicu da Đ. V. ima svega 22 godine. Prvi tiket u kladionici uplatio je sa 14, a ubrzo je postao redovna mušterija.

Igrao sam na male sume iz zabave, ali vremenom sve češće - priča dok čeka da počne terapija u Dnevnoj bolnici za lečenje nehemijskih zavisnosti u Drajzerovoj ulici. - Nisam to doživljavo kao problem. Počeo sam i da zarađujem. Igrajući fudbal to sam mogao sebi da priuštim.

Posle četiri godine kladioničarskog staža prvi put je seo za elektronski rulet. Dok to priča, oči mu za trenutak zacakle a glas zadrhti od uzbuđenja.

- Neopisiv je osećaj kada prvi put dobiješ neku ozbiljnu lovu. Moć. Ispunjenost. Čini ti se, zemljače, da si kralj sveta. Postao sam opsednut ruletom. Dešavalo se da se probudim usred noći i ne mogu da izdržim - pozovem taksi i odvezem se u kockarnicu. Sve više vremena posvećivao sam kocki, a sve manje prijateljima, devojkama i porodici. Kad god mi se neko obrati, ja sam mu odgovarao da smara.

Ponekad bi pomislio da ima problem. Da je postao kockar. Ali, to ga nije mučilo. Zabrinuo se kada je počeo da pravi dugove.

- Izgubio sam osećaj za vrednost novca. Gubio sam za veče i po 400 evra, a izgledalo mi je kao da je u pitanju 400 dinara. Kada sam “pukao” na ruletu pokušao sam da se vadim na kladionici. Uložio sam 400 evra na pobedu Mančester sitija. Vodili su 1:0, ali su pred kraj primili gol. Nema goreg osećaja nego kada shvatite da ste sve izgubili. Upao sam u probleme, zadužio se kod zelenaša.

Uz pomoć roditelja, Đ. V. je uspeo da se izvuče iz dugova, a na nagovor majke krenuo je na lečenje. Tri meseca nije igrao rulet. Više od mesec dana nije kročio u kladionicu.
izvor