Kasalj i Hronicni bronhitis

Ako kašljete i iskašljavate duže od tri meseca u protekle dve godine, a nemate neki drugi prućni ili vanplućni uzrok kašlja, vaša bolest je hronični bronhitis.

Uzrok

Hronični bronhitis je češći kod muškaraca, nego žena. Pogađa najviše pušače. Najviše muči osobe sa preosetljivošću disajnih puteva (astmatično-bronhitična konstitucija). Kod njih duvanski dim (uključujući i pasivno pušenje), infekcija, aerozagađenje i druge udahnute štetne čestice izazivaju pojačano stvaranje sekreta i oštećenje sluzokože isajnih puteva. To dovodi do zastoja sluzi, razmnožavanje bakterija i pratećeg zapaljenja. Zapaljenje još više pojačava sekreciju sluzi, što stvara začarani krug iz koja je teško izaći.

Tegobe

Kašalj i iskašljavanje su osnovni simptomi hroničnog bronhitisa. Javljaju se u vidu napada, posebno ujutru. Pušači obično misle da je to normalan "pušački kašalj" i ne javljaju se lekaru na vreme. 

Količina i izgled ispljuvka variraju. U vreme pogoršanja bolesti količina ispljuvka se povećava, postaje gušći, žutozelene boje, ponekad zaudara. Kod četvrtine bolesnika se javlja iskašljavanje sukrvičavog sekreta. Kod uporanog kašlja, zbog naprezanja disajnih mišića, javlja se bol u grudima. 

Tegobe su veće u hladnim mesecima. Kašalj može da isprovocira hladnan vazduh, duvanski dim, miris, fizički napor, smeh ili govor. Pri fizičkom naporu može da se javi otežano disanje - gušenje, koje bolesnik oseća kao nemogućnost izdaha vazduha, teskobu, stezanje ili bol u grudima.

Podela

 U najblažem slučaju Hronični bronhitis se ispoljava kašljem i iskašljavanje bistrog sekretas - običan bronhitis. Kod tzv. infektivnog bolesnik iskašljava gnojav žuto-zeleni sekret. U najtežem slučaju, osim kašlja i iskašljavanja, postoji zviždanje u grudima- hronična opstruktivna bolest (HOBP). 

Prognoza i tok bolesti

Bolest može da ima blag tok, bez komplikacija, sa povremenim infekcijama. Kod nekih se plućna funkcija pogoršava i vodi hronično plućno srce. Oboleli ima veći rizik da dobije zapaljenje pluća, emfizem pluća ili astmu. Blagovremenim lečenjem ove komplikacije mogu da se izbegnu

Kod dugotrajnog kašlja važno je da se isključi tuberkuloza pluća, karcinom pluća, bronhiektazije, sarkoidoza i dr. teže plućne i srčane bolesti (kašalj zbog slabosti srca).

Lečenje

Bolesnik mora da prestane da puši i ako je moguće da ukloni dejstvo štetnih agenasa. Bolesnik nesme da koristi antibiotike na svoju ruku. Oni se primenjuju samo ako je dokazana infekcija. Primenjuju se 7 do 15 dana isključivo po rezultatu antibiograma. Kod otežanog disanja koriste se bronhodilatatori. Najbolji su u obliku spreja tzv. "pumpice", jer se tu koristi mala doza leka, koji dospeva pravo tamo gde treba da deluje. Ne koriste se lekovi koji suzbijaju kašalj, jer sprečavaju iskašljavanje, a kod hroničnog bronhitisa je veoma važno da se eliminiše nagomilani sekret. Da bi se to omogućilo bolesnik treba da unositi više tečnosti (2 - 4 litara dnevno). Mogu da se koriste sve vrste tečnosti: čajevi, voda, supa. Iskašljavanje olakšavaju mukolitici i ekspektoransi, pri čemu se koriste sintetski ili biljni preparati.

autor:Dr Gordana Grujic