Za dug i zdrav život neophodno je da holesterol bude na normali ili što bliže toj vrednosti. To može da se ostvariti ishranom i na taj način spreče smrtonosne komplikacije povišenog holesterola - infarkt miokarda i šlog.
Hrana može da utiče na porast holesterola, ali i da izmeni njegove osobine i spreči ga da deluje štetno. Time usporava arteriosklerozu, koja dovodi do bolesti srca i krvnih sudova. Može da utiče na smanjenje već postojećih naslaga plaka na zidovima arterija.
Postoje dve vrste holesterol u krvi. LDL holesterol, takozvani "loš holesterol" se taloži u zidovima arterija. HDL ili "dobri holesterol" utiče na razgradnju lošeg holsterola u jetri. Zato su aretrije zdravije i cirkulacija bolja kad je dobri HDL viši, a loši LDL niži. Pravilna ishrana može da postigne sniženje lošeg i povišenje dobrog holesterola.
Mahunarke su najraširenijii prirodni lek za borbu protiv holesterola. Efikasne su sve vrste mahunarki – pasulj svih boja, sočivo, naut i soja. Sojin protein koji znatno snižava loš holesterol nalazi se u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja – sosu i sojinom ulju.
Beli luk je najpoznatiji biljni lek koji reguliše nivo holesterola. On snižava holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Potrebno je da se pojede tri čena sirovog ili kuvanog belog luka dnevno.
Maslinovo ulje deluje moćno na više načina. Povišava dobri, snižava loš holesterol i sprečava njegovu oksidaciju. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobri holesterol. Da bi se sprečilo začepljenje arterija treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju.
Orasi i bademi su poznatim po svom dejstvu na sniženje holesterola i sprečavanje oksidacije LDL. Dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije. Avokado je bogat istom vrstom mononezasićenih masti kao badem i maslinovo ulje.
Voće koje sadrži dosta vitamina C, posebno jagode, limun, kivi, paprika i paradajz, su posebno značajni u borbi protiv holesterola. Osim vitamina C, povoljno deluju vitamin E i beta karoten. Vitamina E ima dosta u orašastom voću, a beta karotena u šargarepi, bundevi, brokolima, kajsijama, breskvama i narandžama.
Grejpfrut snižava holesterol i što je još važnije ima sposobnost da smanji već formiran plak u zidu arterija. Sok od grejpfruta nije toliko efikasan kao ceo plod. Čaša ili dve vina dnevno povoljno deluje na holesterol. Ostale namirnice koje su korisne za regulisanje holesterola su šitake pečurke, ječam, pirinčane mekinje, morske alge, obrano mleko, jogurt sa manjom količinom masti i zeleni čaj.
Jaja, kavijar, džigerica i mozak su bogati holesterolom pa je potrebno da se konzumiraju u manjoj količini, ali nije neophodno da se potpuno isključe. Ishrana bogata holesterolom utiče na povišenje LDL. Ako se uopšte ne unosi hrana koja sadrži holesterol može doći do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije. Od samog holesterola iz hrane mnogo je štetniji uticaj zasićenih masti životinjskog porekla (masnoća u junećem i svinjskom mesu, kožica živine, puter i punomasno mleko).
Dijeta kod povišenih masnoća u krvi ne sme da bude izuzetno rigorozna. Ishrana iz koje su maksimalno odstranjene masnoće dovodi ne samo do pada lošeg holesterola, već i dobrog, dok trigliceridi rastu.
Lečenje ishranom je mnogo efikasnije kod znatno povišenog holesterola, nego kod umerenog povećanja. Mnoge namirnice povoljno deluju na regulisanje holesterola. Najbolje je da se jede veliki broj različitih namirnica.
autor:Dr Gordana Grujic
