Kamen u žučnoj je sve češće oboljenje, naročito u zemljama sa višim standardom. Mnogo je češće kod žena, nego muškaraca, češće kod gojaznih i dijabetičara. Obično kamenčići dugo miruju, ali kada se pokrenu i zaglave u kanalu žučne kese dovode do jakog bola. Bol se javlja ispod desnog rebarnog luka, širi se u leđa, desnu lopaticu, a često i u desno rame. Može da se širi ka grudima i liči na ifarkt. Žučni napad traje od nekoliko minuta do više časova. Bol je nekad praćen mukom i povraćanjem koje ne donosi olakšanje.
Neka hrana bitno utiče na nastanak kamena. Druge pak utiču na kontrakciju žune kese, koja izbacuje kamenje u kanal i izaziva bolove. Postoji hrana koja rastvara holesterol i smanjuje rizik za nastanak kamena.
Dijetnih vlakana u crevima smanjuju resorpciju masti iz hrane i na taj način posredno smanjuju rizik od nastanka kamena. Ako se unosi hrana sa malo dijetnih vlakana, a dosta šećera holesterol u žuči naglo skače, što može imati za rezultat nastanak kamena. Zato u ishrani treba smanjiti šećer, a koristiti više integralnih žitarica, voća i povrća, kojisu bogati dijetnim vlaknima.
Štetno je preskakati obroke, posebno doručak, jer dugi periodi bez hrane dovode do otvrdnjavanja žuči u žučnoj kesi nastanka kamena. Višak od svega četiri – pet kilograma, znatno povećava rizik za nastanak kamena. Smatra se da višak masti dovodi do većeg izlučivanja holesterola u žučnu kesu, gde se on zgusne formirajući jezgro budućeg kamena. Višak triglicerida u krvi, a manjak HDL holesterola povećava sklonost stvaranju kamena u žučnoj kesi.
Naglo mršavljenje je siguran način da se dobije kamen. Ako se drži dijeta sa minimalnim unosom masti (ispod 800cal) žučna kesa se ne stimuliše dovoljno na kontrakciju i izbacivanje žuči. Žuč zaostaje u njoj i pokreće stvaranje kamena. Što je čovek deblji i brže mršavi veći je rizik. Mršavljenje brže od pola do jednog kilograma nedeljno predstavlja veliki rizik. Korisno je u toku dijete uneti jednom dnevno jednu do dve kašike maslinovog ulja. Time se podstiče žučna kesa da se jednom dnevno potpuno isprazni. Poznato je da mediteranci koji koriste dosta maslinovog ulja i morske ribe, retko imaju kamen u žuči.
Konzumiranje veće količine zasićenih masti i holesterola može pospešiti stvaranje kamena. Međutim, kada se već stvorio kamen nije sigurno da smanjenje konzumacije masnoće pomaže u sprečavanju bola. Ishrana sa manje masti, čak i ako ne sprečava žučni napad, dobra je za zdravlje uopšte.
Žene vegetarijanci bez obzira na godine i telesnu težinu mnogo ređe imaju kamen u žuči od žena koje jedu meso. Nezna se pravi uzrok. U svakom slučaju veći unos voća i povrća smanjuje rizik od kamena i proređuje žučne napade. Žučne napade posebno sprečava jezgrasto voće, pasulj, sočivo, grašak i narandža. Hrana koja sadrži dosta magnezijuma sprečava nastanak kamena. Njega ima u većoj količini u tamnozelenom lisnatom povrću, integralnom brašnu, mahunarkama, orašastim plodovima, semenkama i mleku.
Male količine alkohola povećavaju rastvorljivost holesterola, pa se smanjuje verovatnoća nastanka kamena. Dovoljno je da se konzumira pola čaše vina ili piva na dan ili samo trećina čašice žestokog pića dnevno. Uzimanje veće količine alkohola ne povećava zaštitu. Mnogim ljudima kafa izaziva žučni napad. Kofein nije krivac, već neka nepoznata supstanca iz kafe. Korisno bi bilo da osobe sa kamenom u žuči izbegavaju sve vrste kafe.
