Kondilome ili polne bradavice ima svaka treća – četvrta osoba na svetu. To su ispupčenja kože ili sluzokože, koja liče na karfiol. Najčešće se javljaju u genitalnom i analnom predelu.
Polne bradavice izaziva Humani papiloma virus (HPV). Smatra se da ima više od sto tipova ovog virusa. Neki od njih izazivaju obične bradavice na rukama i tabanima, ravne bradavice na koži, ustima i glasnim žicama. Infekcija HPV-om povećava rizik za nastanak raka grlića materice (tipovi 16 i 18). Na sreću, većina žena sa pozitivnim HPV testom ne dobija kondilome, displaziju i rak. Rizičniji tipovi virusa dovode do opasnih promena na sluzokoži grlića materice (displazija) ne izazivajući pri tom nikakve tegobe.
Kondilomi spadaju u polno prenosive bolesti. Virus ulazi u organizam preko oštećene kože ili sluzokože, pri čemu je potreban direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom zaražene osobe ili njenim sekretima. Postoje i drugi načini prenošenja, tako da i devojke koje nisu imale seksualne odnose mogu da dobiju kondilome. Korišćenje prezervativa smanjuje mogućnost inficiranja, ali je ne isključuje, jer se kondilomi nalaze i na delovima koje on ne pokriva.
Prodiranje virusa u organizam ne znači da će se obavezno pojaviti bradavice. To zavisi od jačine imuniteta – prirodne otpornosti organizma na virusnu infekciju. Organizam može da uništi virus i dovede do samoizlečenja. Ima istraživanja koja ukazuju na veliki procenat kontakta devojaka sa virusom (80-100%), a da znatno manji procenat (oko 30%) dobija nondilome. Postoje tipovi virusa koje imuni sistem ne prepoznaje i nije u stanju da ukloni zaražene ćelije.
Kondilomi su mekani izduženi izraštaji kože ili sluzokože, često na peteljci, sa površinom koja liči na karfiol. Boja je beličasta ili ružičasta. U početku su mali, ali mogu znatno da narastu, da budu brojni i da se sliju u veće ploče.
Kod žena se kondilomi najčešće nalaze na zadnjem zidi ulaza u vaginu, malim i velikim usnama, međici, ređe u samoj vagini i na grliću materice. Kod muškaraca su najčešće na prepucijumu (kožici), udubljenju oko glavića i otvoru mokraćne cevi, ređe na mošnicama i oko anusa (sem kod homoseksualaca). Znatno ređe se javljaju na preponama i u usnoj duplji.
Kondilomi ne daju nikakve tegobe – ne bole, ne peku i ne svrbe, često se i ne primete. Ako se dešava površina bradavice ošteti može doći do krvarenja, infekcije i pojave specifičnog mirisa.
Za postavljanje dijagnoze kondiloma koristi se ginekološki pregled, kolposkopija ili pregled pod uvećanjem, eksfolijativna citologija (PAPA), biopsija i tipizacija virusa u tkivima i telesnim sekretima.
Kondilomi mogu fizički da se unište krioterapijom (zamrzavanje), termokoagulacijom, elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom, laser-vaporizacijom ili hiruškim isecanjem. Najmanje je efikasna terapija zamrzavanjem, a najefikasnije je hihirurško odstranjenje. Ostale metode imaju sličnu efikasnost s tim da je među njima ipak najefikasnija laser-vaporizacija.
U lečenju mogu da se koriste citostatici u obliku kreme ili masti (podofilin ili Efludix 5%) ili interferon. Uspeh je manji u odnosu na fizičko uništenje. Najveći uspeh u lečenju se postiže kombinacijom lasero terapije sa citostatikom ili laser plus interferon.
Bez obzira na metodu koja je korišćena u lečenju kondiloma, nakon intervencije može da se javi pečenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, pojačan i izmenjen vaginalni sekret. Bolovi u preponama, otok i malo povišena telesna temperatura su retke komplikacije. U prva dva do tri meseca nakon intervencije može postojati osećaj suvoće pri polnom odnosu, bol ili pucanje sluzokože spoljašnjih polnih organa. Komplikacije su češće ako je površina zahvaćena kondilomima velika, a najredje su kod laser-vaporizacije.
Pojava kodiloma može da se spreči vakcinom (Gardasil). Ona omogućava stvaranje imuniteta protiv četiri soja humanog papiloma virusa 6, 11, 16 i 18. Tipovi 16 i 18 se povezuju sa povećanim rizikom pojave karcinoma, dok su tipovi 6 i 11 najčešći izazivači infekcija HPV. Vakcina se primenjuje kod devojčica koje nisu bile u kontaktu sa virusom. Kod žena ova vakcina nema efekta, jer su one uglavnom već bile u dodiru sa virusom, bez obzira da li imaju kondilome ili ih nemaju.
Autor: Dr Gordana Grujić
