Hemoroidi muče osobe u srednjim godinama, ali i mlade, a posebno trudnice. To veoma rašireno oboljenje, nastaje proširenjem rektalnih vena. Spoljašnji hemoroidi su proširene vene između spoljnjeg svinktera i kože. Unutrašnji su znatno češći. Nastaju proširenjem vena u debelom crevu u predelu između analnog svinktera i anorektalne linije (gornji hemoroidni pleksus).
Postoji nasledna sklonost ka pojavi hemoroida. Posledica je urođene slabosti venskog zida. Na proširenje vena utiču polni hormoni. Zato se ova bolest češće javlja u pubertetu, trudnoći i klimaksu. Materica zavaljena unazad vrši pritisak na vene i pogoduje njihovom širenju i pojavi hemoroida. Isto deluje i uvećana prostata. Različita stanja, pre svega bolesti jetre, koja dovode do povećanja pritiska u sistemu jetrine vene mogu biti uzrok. Često je krivac nepravilna ishrana i smanjen unos tečnosti koji dovode do zatvora. Iako je zatvor češći uzrok, hemoroidi se ponekad javljaju kod čestih proliva. Znatno doprinosi i sedeći posao. Ređi uzrok su tumori.
Najčešće tegobe hemoroida su bol, svrab, krvarenje i ispadanje (prolaps), a komplikacije zapaljenje, uklještenje i tromboza. Nisu uvek prisutne sve pobrojane tegobe. Simptomi su nekada beznačajni, a nekada su tegobe intenzivne i prati ih izražena malokrvnost.
Bol je obično tup u vidu nelagodnosti. Nakon stolice se ima osećaj nedovoljne ispražnjenosti, ponekad pečenje. Bol i pečenje se mogu pojačati tako da postanu nesnosni. Nekada je prvi simptom unutrašnjih hemoroida krvarenje. Obično je slabo u vidu par kapi na kraju stolice ili toalet papiru, ali može biti toliko obilno da je neophodna transfuzija krvi da bi se bolesnik oporavio. Umereno krvarenje smanjuje pritisak u venama i ublažava tegobe, međutim, obično zabrine bolesnika tako da zahteva pregled kako bi se isključila ozbiljnija bolest.
Vremenom analni sfinkter popusti, postane mlitav, tako da hemoroidi počinju da ispadaju prilikom defekacije. U početku se posle defekacije sami uvlače. Kasnije je bolesnik prinuđen da ih sam vraća, a kada sfinkter potpuno olabavi oni su stalno napolju. Ovakvo stanje bolesnicima jako smeta, nekada do te mere da im izaziva depresivno raspoloženje. Ispali hemoroidi su gotovo stalno zapaljeni jer ih iritira prečesto pranje ili ih ozleđuje veš.
Najteža komplikacija ispalih hemoroida (prolapsa) je uklještenje. Hemoroidi su prignječeni analnim sfinkterom, izazivaju jak bol i ne mogu da se vrate unutra. Ništa lakša nije ni tromboza hemoroida. Češća je na spoljašnjim. Nastaje naglo, obično pri naporu, kada bolesnik oseti jak bol, nakon koga ne može normalno da sedi, hoda i ima stolicu. Trombozirani hemoroid se vidi kao plavičast čvorić do veličine lešnika.
Jednostavna hirurška intervencija spašava čoveka velikih muka nastalih trombozom. Moguće je i spontano zalečenje. Ostvaruje se postepeno uz velike bolove. Ako do tromboze dođe gore u rektumu (kod unutrašnjih hemoroida) oseća se tup bol u krstima. U tom slučaju nije preporučljiva hirurška intervencija. Bolesnik mora da leži, jede laganu hranu i koristi lekove protiv bola.
Da bi ublažio tegobe bolesnik treba više da se kreće i izbegava dugotrajno sedenje. Mora da reguliše stolicu, jer proliv i zatvor pojačavaju tegobe. U ishrani treba da dominira sveže i bareno voće i povrće, crni i integralni hleb. Potreban je i unos dovoljne količine tečnosti (bar 8 čaša dnevno). Jaki začini i ljuta hrana pojačavaju tegobe, pa ih treba izbegavati. Ako je uzrok hemoroida bolest jetre- leči je.
Hemoroidi mogu da nestanu sklerozantnom terapijom. Ona se sastoji u ubrizgavanju rastvora potkožno iznad hemoroidnih čvorova. Ovo se može vršiti kod svih bolesnika, uključujući stare i bolesne, gde je druga hirurška intervencija rizična. Ne koristi se samo kod dugotrajnog oboljena sa velikim prolapsom. Za intervenciju nije potrebna priprema, ležanje u bolnici ni anestezija. Hirurško spaljivanje hemoroida termokauterom je metoda izbora.
Autor: Dr Gordana Grujić
