Prenadraženo debelo crevo - sindrom iritabilnog kolona

Prenadraženo debelo crevo je bolest savremenog čoveka. Gastroenterolozi se sve češće sreću sa ljudima koji imaju bolove u stomaku, osećaj nelagodnosti i neurednu stolicu, a pregledom ne može da se ustanovi organska bolest.

Prenadražen kolon je funkcionalni poremećaj u pokretanju creva. Bolest ima brojna imena: colon irritabile, disfunctio colonis, spastički kolon, spastički kolitis, sindrom iritabilnog kolona, mukozni kolitis, prenadražen kolon. Ima mnogo imena zato što se nezna pravi uzrok poremećaja.


U nastanku bolesti veliku ulogu imaju emocionalni i psihički faktori. Često se javlja posle većih uzbuđenja, strahova, sukoba u porodici ili na poslu. Može i posle preležane bacilarne dizenterije, promene ishrane, unošenja veće količine svežeg voća i povrća. Nije retka pojava proliva neposredno posle obilnog obroka, alkohola ili pojedine hrane. Na pojavu bolesti utiče i konstitucija, jer se poremećaj češće javlja u pojedinim porodicama.


Tegobe su raznolike. Žene češće imaju zatvor, a muškarci proliv. Kod nekih se smenjuju proliv i zatvor. Zatvor može biti jako uporan. Proliv se javlja samo danju, često posle jela, nekada u vidu napada praćenih crevnim grčevima. Posle crevnog pražnjenja nastupa olakšanje. Stolica je nekada tanka, kao olovka, što posebno brine bolesnike, jer pomisle da imaju tumor u crevima. Stolica je tanka zbog grča (spazma) creva i čmara.


Česti su bolovi u različitim delovima stomaka. Kod mnogih dominira prekomerno stvaranje gasova u crevima. Ako postoji i deficit crevne laktaze posle unošenja mleka se javljaju grčevi u stomaku, nadimanje i proliv. Prenadraženi kolon može biti praćen izlučivanjem veće količine sluzi i tada treba isključiti vilusni adenom kolona. Nekada nagomilani gasovi izazivaju bol u levom delu grudi ili u levom ramenu (sindrom lijenalne fleksure kolona). U veoma retkim slučajevima opstipacija je izuzetno izražena, a bolovi nesnosni. Karakteristično je da bol prolazi posle dužeg pipanja trbuha, što se nikada ne dešava kod organskih bolesti.


Dijagnoza se postavlja tako što se isključe organske bolesti debelog creva. Rektosigmoidoskopski pregled pokazuje da je sluzokoža normalna uz crevne grčeve. Pregledom stolice se ne nalaze bakterije, gljivice i paraziti. Sedimentacija eritrocita i krvna slika su bez promene.


U lečenju je najvažnije da bolesnik shvati da nema organsku bolest. Mnogi su prestravljeni i pomišljaju da imaju rak debelog creva ili infarkt, ako bol zrači u predeo srca. U pitanju je funkcionalni poremećaj pokretanja creva, te je veoma važno da se smanji stres. Korisni su blagi sedativi, ponekad čak i antidepresivi. Antiholinergici uklanjaju bolne spazme. Lekovi se koriste povremeno i kratkotrajno.


Lečenje je dugotrajno i individualno. Više od lekova znače psihičko opuštanje, joga, šetnja i pravilna ishrana. Kod zatvora se ne preporučuju sredstva za čišćenje, jer razlenje creva i pogoršaju problem. Treba unositi više voća, povrća, integralnih žitarica, dovoljno tečnosti i više se kretati.

Autor : Dr Gordana Grujić