Kašalj je najčešći znak bolesti kod dece. Uglavnom je simptom infekcije gornjih disajnih puteva (akutna respiratorna infekcija, angina, faringitis, sinuzitis), bronhitisa ili zapaljenja pluća. Može biti posledica suženja disajnih puteva, kao kod kod astme i opstruktivnog bronhitisa, zapušenja disajnih puteva bronhijalnim sekretom, udahnutim stranim telom ili tečnostima. Na kraju može nastati zbog vraćanja želudačnog soka u jednjak (GERD), otoka pluća različitog porekla, nadražaja plućne maramice, kongenitalne anomalije, srčanog oboljenja...
Suv ili nadražajan kašalj je najčešći tip kašlja kod dece. Naziva se suv jer dete ništa ne iskašljava. Najčešći uzrok ovog kašlja su virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Bolest obično počinje curenjem nosića, kijanjem i otežanim disanjem na nos. U nosu se stvara mala količina sekreta, koji se sliva niz zadnji zid ždrela, nadražujući nervne završetke u grlu i dušniku. Tako izazvan kašalj je u početku vlažan. Roditeljima se čini da dete ima nešto da izbaci. Uskoro virusi ogoljuju sluzokožu tako da se nastavlja suv, nadražajan, iscrpljujuć kašalj.
Temperatura je normalna ili malo povišena. Dete nekada ima glavobolju, malaksalo je i suze mu oči. Suvi kašalj mogu izazvati i bakterije. Često se bakterijska infekcija nadovezuje na virusnu. Tokom disanja sekret u ždrelu može da vibrira. To roditelji mogu da čuju i pomisliti da dete ima bronhitis ili astmu. Ako dete gotovo neprekidno suvo kašlje može imati pleuritis (zapaljenje plućne maramice). To je kod dece retka bolest.
Kod male dece suv kašalj može da bude posledica udisanja stranog tela, najčešće dela igračke ili tvrdog komadića hrane. Dete uporno kašlje, teško i nepravilno diše, suze mu oči, a na usta (pa i nos) izlazi mu dosta sekreta. Kašalj je zaštitni mehanizam kojim organizam nastoji da izbaci strano telo. Ako dete može da diše, govori i plače, pustite ga da iskašlje, a odmah zovite hitnu pomoć ili ga vodite u bolnicu. Ne pokušavajte da vadite strano telo, ne udarajte ga po leđima i ne okrećite ga naopačke. To se radi kada dete ne može da diše. Kašalj ne smirujte, jer njime može izbaciti strano telo još pre no što dospete do lekara.
Postoji oblik astme koji se ispoljava samo suvim kašljem, koji traje duže od tri nedelje. Nema otežanog disanja, sviranja u grudima, spirometrija je normalna, tako da se ne misli na astmu. Kašalj nestaje uz antiastmatičnu terapiju.
Kod zapaljenja grkljana (laringitis) napad kašlja je dramatičan. Dete teško diše, "hripavo", bori se za vazduh, kašlje suvo, promuklo, što liči na "lavež psa". Laringitis je najčešće izazvan virusima. Iako deluje dramatično bolest nije teška. Dete obično nema temperaturu i van napada kašlja dobro je raspoloženo. Ozbiljno je zapaljenje grkljana bakterijom Haemophilus influenzae. Uz karakterističan kašalj javlja se visoka temperatura i otežano disanje. Zbog brzog razvoja otoka dete mora hitno u bolnicu. Na sreću, nakon uvođenja vakcine (Hib) bolest je sve ređa.
Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela je sve češće uzrok dugotrajnog suvog kašlja. Posledica je alergijskog zapaljenja sluzokože nosa. Nos je zapušen ili curi, a često postoji i bol u grlu. Dete kašlje suvo ili samo povremeno kašljuca. Roditelji su zabrinuti jer ovo može trajati mesecima. Antibiotici ne deluju, već treba koristiti antihistaminike, a kod veće dece kortikosteroide u vidu spreja za nos. Iste simptome daje zapaljenje sinusa. Razlika je u tome što je kod sinuzitisa prisutan bol u predelu lica (čelo ili gornji zubi), nekada i povišena temperatura. Razlika je u lečenju, jer se kod sinuzitisa koriste antibiotici.
Nedelju ili više dana nakon bolesti sluzokoža disajnih puteva je preosetljiva, pa povremeno može da se javlji napad suvog kašla. Obično je isprovociran hladnim vazduhom, duvanskim dimom, fizičkim naporom, smehom ili govorom. To roditelje zabrinjava, jer misle da dete nije ozdravilo, pa mu nekada daju antibiotike na svoju ruku. Detetu dati malo tople supice, čaja, eventualno biljni sirup za ublažavanje kašlja.
Vlažan kašalj je tipičan za bronhitis i zapaljenje pluća. Veća deca iskašljavaju obilan sekret na usta, pa i nos. Manja deca to ne mogu. Ona ga gutaju ili ga povraćaju. Ova vrsta kašlja je korisna, jer dovodi do izbacivanja sekreta, što ubrzava ozdravljenje.
Kod zapaljenja pluća dete ima povišenu temperaturu, otežano diše, kašlje i iskašljava. Ako je zapaljenjem zahvaćena plućna maramica prisutan je i suvi kašalj, kao i bol u grudima u vidu probada. Zbog naprezanja disajnih mišića u toku kašlja dete se žali na bol u čitavim grudima ili iza grudne kosti.
Akutni bronhitis počinje suvim kašljem. Zatim dete počinje da iskašljava malu količinu žilavog sekrta. Kasnije dolazi do iskašljavanja žitkog sadržaja. Kašalj može da se javi u vidu napada. Ako dođe do suženja disajnih puteva, disanje je otežano i čuje se sviranje u grudima slično kao kod astme. Ponekad je kašalj praćen povraćanjem. Zbog naprezanja tokom kašlja može da se javi bol u grudima.
Deca kod kojih se ponavlja zapaljenje pluća ili bronhitis, a koža im je slana, verovatno imaju naslednu bolest: citičnu fibrozu. Ova bolest treba da se dijagnostikuje što ranije, jer neprepoznata dovodi do komplikacija na plućima koja mogu skratiti život.
Svirajući kašalj je tipičan za astmu u napadu. Napad se najčešće javlja pred zoru. Dete ga oseća kao nemogućnost izdaha vazduha, stezanje i bol u grudima. U težim slučajevima roditelji mogu da čuju zviždanje ili sviranje u detetovim grudima. Taj fenomen se zove vizing. Zviždnje se čuje tokom izdaha, a često i tokom udaha. Disanje je usporeno, izdah jako produžen, a udah bučan i kratak. Detetu je lakše kad sedi, bledo je i uplašeno. Kada napad otežanog disanja prođe dete iskašlje malo lepljivog sekreta, malo se preznoji i zaspi.
Napad otežanog disanja može da se javi i kod dece koja nemanju astmu. Kod njih se najpre javlja kašalj, a zatim zbog nagomilavanja sekreta dolazi do zviždanja u grudima.
Autor: Dr Gordana Grujić
