Roditelji se obično zabrinu kada svom detetu napipaju male kuglice na vratu, pazuhama ili preponama. Pomisle na najteže bolesti, neznajući da je to najčešće posledica bakterijske ili virusne infekcije.
Kod novorođenčadi većina limfnih žlezdi ne može da se napipa. Kasnije u dodiru sa različitim virusima i bakterijama aktivira se njihov odbranbeni sistem, što se ispoljava uvećanim žlezdama. Normalan je nalaz uvećanih limfnih žlezda do 1cm na vratu i pazuhama i do 1.5cm u preponama.
Limfne žlezde se uvećavaju deljenjem sopstvenih ćelija, nagomilavanjem zapaljenjskih ćelija iz krvi (leukociti) i izuzetno retko nagomilavanjem malignih ćelija. Uvećanje žlezde može biti kratkotrajno, prateći zapaljenje u području odakle dolaze limfni sudovi. Zapaljenje može biti dugotrajno, ako se javlja kao reakcija na hronični zapaljenjski proces u području odakle dreniraju limni sudovi.
Najčešće su uvećane podvilične limfne žlezde, žlezde duž vratnih mišića, iza uha i na potiljku. Uvećanje ovih žlezda se javlja kao posledica infekcija u području glave: angina, zapaljenje uva, sinusa, sluzokože nosa, usta, ubodi insekata. Hronična upala vratnih limfnih čvorova se najčešće sreće kod dece koja su u vrtiću izložena čestim infekcijama, a sreće se i kod dece sa alergijskim promjenama na sluzokoži gornjih disajnih puteva.
Kod bakterijskih infekcija obično je povišena telesna temperatura. Limfne žlezde su povećane, bolne, a koža iznad njih je crvena i topla. Uz antibiotsku terapiju žlezde se obično smanjuju. Ako terapija nije efikasna može doći do gnojenja povećane žlezde, te je neophodno napraviti rez i postaviti dren.
Rrelativno je česta hronična upala pazušnih limfnih žlezda nakon BCG vaksinacine. Žlezde u levoj pazušnoj jami oteknu 6 do 8 nedelja nakon vakcinacije, a spontano se smanje za 3 do 4 meseca. Samo ponekad se napravi rupica na koži (fistula) kroz koju iscuri gnoj, ostavljajući ožiljak.
Limfna žlezda može biti uvećana zbog mačje ogrebotine. Infekciju izaziva bakterija iz grupe bartonela. Žlezde su prilično velike, bolne, često zagnoje uz otok i crvenilo okolne kože. Na mestu mačje ogrebotine ili ređe ujeda buve, koja je bila na mački, jednu do tri nedelje postoji mali granulom na koži. I bez terapije dolazi do ozdravljenja za dva do četiri meseca. Međutim, ako je povišena telesna temperatura potrebni su antibiotici. Deca koja su u bliskom kontaktu s mačkama mogu se zaraziti parazitom toksoplazmom. Limfne žlezde obično nisu jako povećane, čvrste su i mogu malo da bole na dodir. Dete može imati malo povišenu temperaturu, glavobolju, malaksalost, ospe i neodređene bolove u mišićima. Žlezde su uvećane nekoliko nedelja ili meseci.
Uvećane preponske limfne žlezde su najčešće posledica ogrebotina, krasta i ranica na potkolenicama i stopalima, koje su kod dece vrlo česte.
Neke zarazne bolesti idu sa uvećanjem žlezda. Za rubeolu je karakteristično povećanje limfnih žlezda iza ušnih školjki i na potiljku, retko su uvećane gotovo sve žlezde, što traje nekoliko nedelja. Kod dece sa ovčijim boginjama su takođe, blago povećane. Kod infektivne mononukleoze najviše su uvećane žlezde na vratu. Neke su dosta tvrde i bolne. Postepeno se smanjuju, tokom nekoliko dana ili nedelja.
Ređe bolesti koje izazivaju povećanje žlezda su citomegalovirus i HIV infekcija, preosjetljivost na lekove, reumatoidni artritis, lupus eritematosus i metaboličke bolesti. Maligne bolesti su kod dece retko uzrok uvećanja žlezda. Ipak, dete sa povećanim limfnim šlezdama, koje ne reaguju na antibiotsku terapiju treba uputiti pedijatru-hematologu na detaljni pregled. Ako je potrebno uradiće se biopsija i mikroskopski pregled žlezde.
Autor: Dr Gordana Grujić
Autor: Dr Gordana Grujić
