Ovčije boginje (vodene kozice) su virusna, jako zarazna bolest sa ospom. Ova, uglavnom dečija bolest, nije teška, ali ponekad može da iskomplikuje trudnoću i u retkim slučajevima njena komplikacija, encefalitis, može da ostavi trajne posledice.
Varičelu (ovčije boginje) i Herpes zoster izaziva isti virus, neotporan u spoljašnjoj sredini, te je izvor zaraze gotovo isključivo oboleli čovek. Zarazan je dan - dva pre nego što se pojavi ospa. Zato je bolest toliko raširena. Virus se nalazi u bolesnikovom grlu, krvi i ospama. Bolesnik je zarazan dok se ne sasuše poslednje ospe. U periodu kada ima sasušene kraste nije zarazan.
Ovčije boginje su laka bolest, koja traje dve - tri nedelje i obično prolazi bez komplikacija. Tegobe počinju postepeno četrnaest do osamnaest dana nakon kontakta sa obolelim. Javlja se blaga glavobolja, slabost, muku, nekad i malo povišena temperatura. Na mekom nepcu i sluzokoži usne duplje može da se vidi plihčić (vezikula) koji brzo pukne i ostavljajući ranicu (afta) koja boli pri gutanju. Ovi znaci su tako blagi da se često previde.
Ospice su prvo ružičaste mrljice (makule), koje se kroz nekoliko časova ispupče u vidu nežnog plihčića (vezikula). Plihčići ovalnog oblika se nalaze na samoj površini kože. Liče na kapi rose prosute po koži. Izbijanje ospa je praćeno svrabom. Oboleli treba da se suzdrži od češanja, jer ospe lako pucaju, mogu da se inficiraju i ostave ošiljak.
Izgled ospe se menja. Najpre je ispunjena bistrom tečnošću, koja postaje zamućena, a zatim gnojava. Već sutradan se smežurava i ostavlja krastu (krusta). Promena od makule do kruste traje dva do četiri dana.
Deset do trideset časova posle prvog izbijanja ospica raste temperature do 38 stepeni Celzijusa i sledi sledeće izbijanje ospica.
Ospice izbijaju u dva do tri naleta i svaki put se obično javlja skok temperature. Ako temperatura raste bez uzbijanja boginja to nači da je došlo do komplikacije i zahteva hitno javljanje lekaru.
Boginje više izbijaju na pokrivenom delu tela, ali mogu da se jave i na dlanovima, tabanima i kosmatom delu glave. Ima ih i u ustima i sluzokoži unutrašnjih organa. Razmak između dva izbijanja je desed do trideset časova. Sasušivanjem ospiva nastaju kraste, koje su prvo mrke, zatim pocrne i otpadaju za 6 do 10 dana, ostavljajući mrlje bleđe od okolne kože. Vremenom se mrlja gubi.
Ozbiljna komplikacija, koja se na sreću javlja retko, je Encefaliotis (zapaljenje mozga). Prepozna se po nesigurnom hodu i gubitku ravnoteže. Izuzetno retko može doći do gubitka svesti, grčeva (konvulzije) i paralize.
Laringitis je dosta redak i zahteva hitno lečenje kortikosteroidima. Javlja se uglavnom kod manje dece. Dete menja boju glasa, promuklo je, kašalj liči na lavež psa. Kasnije promuklost prelazi u šapat i dete plače bez glasa, dise otežano, jako čujno sa uvlačenjem mekih delova na grudnom košu.
Zapaljenje pluća se javlja kod male dece koja boluju od spastičkog bronhitisa ili imaju česte respiratorne infekcije. Javlja se i kod 10% odraslih bolesnika. Komplikacija se prepoznaje po jakom kašlju i otežanom disanju. Bolest rožnjače (keratitis) može da ošteti vid. Na sreću javlja se retko.
Ako žena oboli od ovčijih boginja u prvoj polovini trudnoće postoji mala verovatnoća (1 -2%) da plod oboli i da se rodi beba sa oštećenjem kože, deformitetima ekstremiteta i problemima sa očima. Retko može doći do pobačaja. Zbog toga je pametno da se žena koja planira trudnoću testira (krvni test) i ako nije imuna na ovčije boginje da se vakciniše. Vakcinacija tokom trudnoće nije moguća.
Oboleli treba da odleži dok ospe ne počnu da se sasušuju. To je mnogima teško, jer bolest uglavnom protiče lako. U lečenju se koriste sredstva za snižavanje temperature. Ranije se smatralo da oboleli nesme da se kupa, što teško pada odraslim bolesnicima. Dozvoljeno je kupanje i pranje kose u mlakoj vodi sa blagim rastvorom hipermangana (boja belog vina). Važno je da se nakon toga nežno briše mekanim peškirom da ne bi ospice popucale. Koža se posipa sterilnim talkom ili puderom za boginje. To smanjuje svrab i ubrzava sušenje boginja.
Autor: Dr Gordana Grujić
