Zbog cvetanja ambrozije, pada temperature, boravka u zatvorenim prostorijama, stresa od školskih obaveza, početkom jeseni deca koja pate od astme suočavaju se s učestalim napadima.
Broj astmatične dece povećava se iz godine u godinu, od ove bolesti pati između osam i 11 odsto dece školskog uzrasta. Porastu broja obolelih doprinose prašina, polen, duvanski dim, prehlada i stres, a ponajviše sve veća zagađenost vazduha.
I nasleđe jeveoma bitan faktor u nastajanju bolesti. Deca čiji su roditelji, jedno ili oboje, alergični na bilo šta iz okoline, oboljevaju mnogo češće .
Astma se može izlečiti
Astma može da se izleči ukoliko se otkrije na vreme i ako se pravilno i dovoljno dugo leči. Da bi se najmlađi što lakše nosili sa bolešću i da bi vodili normalan život, treba ih voditi na redovne kontrole.
– Kod dece predškolskog uzrasta roditelji su mnogo više uključeni u lečenje, dok adolescenti uglavnom sami vode računa o terapiji i režimu života. U oba slučaja važna je dobra saradnja s lekarima koji ih obučavaju kako da se ponašaju i kako da koriste lekove , u lečenju astme ne treba koristiti više lekova već samo jedan, eventualno dva.
Kod alergijske astme, izazvane polenom, u terapiju se uvode i neki od lekova protiv alergije. Vakcine su se, navodi naš sagovornik, pokazale mnogo efikasnijim lekovima nego sprejevi za nos. Dete treba da prima vakcinu tri godine zaredom, od oktobra do marta, u periodu kada biljke ne cvetaju, i na taj način mu se olakšavaju tegobe koje bi imalo da nije zaštićeno.
Vakcina se stavlja na kocku šećera ili komadić suvog keksa i topi pod jezikom. Prvih mesec i po dana uzima se svakoga dana, a kasnije dva puta nedeljno po 15 kapi. Vakcina pomaže i kod dece osetljive na grinje. Ona treba da je uzimaju tri godine svakodnevno.
Kućna terapija
Roditelji astmatične dece moraju da znaju kako da reaguju kada se stanje naglo pogorša. Ukoliko dete ne odreaguje u roku od 20 minuta do pola sata od momenta kada primi terapiju, neophodno ga je odvesti lekaru. Važno je da vodite računa o tome da li dete koje je na zaštitnoj terapiji redovno uzima lek, jer bolest samo tako može da se drži pod kontrolom. U suprotnom, stanje može da se pogorša.
Roditeljima se savetuje da dete blago izlupkaju po leđima kako bi se sekret odlepio s bronhija. Ovaj postupak se zove položajna drenaža i radi se samo po prestanku napada.
Kuća bez duvana i tepiha
Postoji mnogo toga što roditelji treba da učine kako bi pomogli detetu obolelom od astme ili s predispozicijom za ovu bolest.
- Iz kuće treba izbaciti tepihe ili itisone, teške zavese i perjane jastuke jer su grinje iz kućne prašine često glavni okidač napada.
- Redovno provetravati stan.
- Zabraniti pušenje u kući.
- Ukoliko napadi izazivaju jake emocije, roditelji bi trebalo da vode računa o atmosferi u kući. I dobre i loše vesti detetu treba saopštavati oprezno.
- Iz kuće treba izbaciti tepihe ili itisone, teške zavese i perjane jastuke jer su grinje iz kućne prašine često glavni okidač napada.
- Redovno provetravati stan.
- Zabraniti pušenje u kući.
- Ukoliko napadi izazivaju jake emocije, roditelji bi trebalo da vode računa o atmosferi u kući. I dobre i loše vesti detetu treba saopštavati oprezno.
Četiri oblika astme
1. Početna, alergijska astma najblaži je oblik bolesti karakterističan po suvom kašlju, kao prvom simptomu. Često ostaje neotkrivena, retko prelazi u teže oblike i ne ostavlja posledice. Pacijentima su dovoljne povremene kontrole.
2. Laku astmu karakterišu napadi koji se javljaju od dva do pet puta godišnje. Prepoznaje se po šištavom disanju.
3. Kod astme umereno teškog toka napadi se javljaju od pet do 10 puta godišnje. Pacijent mora da bude pod stalnom lekarskom kontrolom.
4. Teška astma zahteva konstantan nadzor lekara kako bolest ne bi trajno oštetila pluća. Ova faza se prepoznaje po konstantnom šištavom kašlju, koji je najizraženiji noću, i teškom disanju.
2. Laku astmu karakterišu napadi koji se javljaju od dva do pet puta godišnje. Prepoznaje se po šištavom disanju.
3. Kod astme umereno teškog toka napadi se javljaju od pet do 10 puta godišnje. Pacijent mora da bude pod stalnom lekarskom kontrolom.
4. Teška astma zahteva konstantan nadzor lekara kako bolest ne bi trajno oštetila pluća. Ova faza se prepoznaje po konstantnom šištavom kašlju, koji je najizraženiji noću, i teškom disanju.
Nikako teška hrana
Preporuka da za večeru treba jesti laganu hranu naročito važi za astmatičnu decu. Uzimanje teške hrane bi kod njih tokom noći moglo da dovede do pojačanog lučenja želudačnog soka koji iritira bronhije.
