Kad dete zaboli stomak

Koji su najčešći uzroci bola u trbuhu?
Iako većina roditelja strahuje od zapaljenja slepog creva, to zaista nije najčešći uzrok bola u trbuhu kod dece. Kada bi nabrajali sve razloge koji mogu da dovedu do bolova u trbuhu kod dece, bio bi to nepregledan spisak. Zato ćemo se zadržati na najčešćim, a ujedno i najvažnijim.


Bezazleni bolovi
Ovi bolovi su, srećom, najčešći kod dece. Radi se o bolovima koji se obično javljaju u "napadima", prilično su jaki, imaju "probadajući" karakter, a dete uglavnom nije u stanju da lokalizuje mesto u stomačiću gde ga najviše boli. Mališani su često veoma uznemireni, manja deca plaču, a veća viču, bez suza. Sve to ne traje duže od nekoliko minuta, a kada bolovi prođu, detetovo stanje se naglo popravlja, kao da se ništa nije dogodilo.

Obično se sve ponavlja nekoliko puta, ali se ne javljaju dodatni problemi, pa se mališan veoma lepo oporavlja i bez pomoći lekara. Ovaj fini obrt - brzi nestanak neprijatnih bolova je jedna od karakteristika bezazlenih (funkcionalnih) bolova u trbuhu. Tačan uzrok ove vrste bolova nije do kraja razjašnjen, ali postoje situacije kada ih možemo očekivati:

* Jedna od tih neprijatnosti je aktuelna baš ovih dana. Virusi, uključujući i virus gripa, vole da "udare" i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija. Stomak (želudac) je direktna meta virusa, pa nastaje pravo virusno zapaljenje - gastritis. Zato dete gubi apetit, ponekad povraća, a često se žali na bolove u gornjem delu trbuha.

Pored želudačne i crevna sluzokoža može da bude mesto ataka virusa, mada aktuelni virusi više vole da se razbaškare u limfnim čvorovima koji se nalaze u trbuhu. Kao što postoje na vratu, i u unutrašnjosti trbuha se nalazi veliki broj limfnih "žlezda". Kada virus napadne limfni čvor, nastaje zapaljenje a limfne žlezde se uvećavaju. Veliki limfni čvor pritiska crevo, dovodi do njegovog suženja, pa crevni sadržaj otežano prolazi kroz taj suženi segment.

Crevo se muči da "pročisti" suženi deo, pa se njegov rad ubrzava, crevo se naizmenično skuplja (spazam) i opušta, a to veoma boli. Kada crevni sadržaj prođe taj deo, crevo se opušta i bol prolazi kao rukom odnešen. Ovo uvećanje limfnih čvorova u trbuhu (stručno se naziva mezenterijalni limfadenitis) je relativno čest pratilac brojnih infekcija disajnih organa i nije privilegija virusa, već se javlja i u sklopu bakterijskih infekcija. Zato nije retkost da se dete žali na bolove u trbuhu kada ima, na primer, streptokoknu anginu.

* Jedan broj mališana zaista ima bolove u trbuhu, iako nema pravog organskog razloga za to. Kod starije dece, naročito u predpubertetskom i pubertetskom dobu, bolovi u trbuhu mogu biti uzrokovani burnim promenama u psihološkom profilu deteta. Deca često proživljavaju konflikte sa okolinom kroz različite "bolove". Uz glavobolju i grudobolju, bolovi u trbuhu su najčešće mesto gde se projektuju problemi koje dete proživljava.

Nekada je to način da se skrene pažnja na sebe, a inteligentna deca brzo nauče da manipulišu suptilnim osećanjima roditelja koji su zabrinuti za "strašne" bolove u stomaku. I ovi bolovi spadaju u funkcionalne (znači bezazlene) i prolaze kada se reši psihički problem koji muči dete. Naravno, pedijatar treba da isključi neku od bolesti koje mogu biti uzrok bolova, a tek onda se savetuje odlazak kod dečjeg psihologa.

* Postoje bolovi u trbuhu i kod dece koja nemaju ni znake bolesti, a ni psihološke probleme. I oni su bezazleni (funkcionalni), a javljaju se periodično, sa dužim intervalima bez ikakvih tegoba. Kada se dese, veoma su jaki ali, srećom, brzo prolaze. Ako se ispita - svi nalazi su uredni, ali dete i dalje povremeno boli stomak. Posle nekog vremena obično nestaju, pa im ne treba pridavati veliki značaj. Važno je u tim trenucima ohrabriti dete, objasniti mu bezazlenu prirodu bolova, pa će lakše prebroditi neprijatnost.

* Bolovi u trbuhu udruženi sa prolivom
Skoro uvek, kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu. Razlog je veoma očigledan, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima koji se manifestuju prebrzim crevnim radom. Pojačana peristaltika (kako se medicinski zove rad creva) je ujedno i bolna, jer se u zidu creva nalaze nervni završeci koji su zaduženi za prenos bolnih osećaja. I ovi bolovi su prilično bezazleni, jer je njihov uzrok očigledan, pa kada proliv prođe, nestaje i bol u trbuhu.

Pedijatri vole kada dete koje ima bolove u trbuhu dobije proliv, jer tada najčešće nestaje strah da se radi o nekom hirurškom oboljenju. Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetaka, ali većina hirurških oboljenja trbuha ipak nije praćena prolivom.

* Bolovi u trbuhu koji "traže" pregled hirurga
Trbuh je najčešće mesto u dečjem organizmu u koje "zaviruje" hirurg. Teško je naći nekoga u familiji, među komšijama i prijateljima ko nije operisao "slepo crevo". Ova negativna popularnost zapaljenja slepog creva je i uzrok straha od hirurških oboljenja koja mogu biti uzrok bola u trbuhu.

* Druge hirurške bolesti
I druge, brojne hirurške bolesti mogu biti uzrok veoma jakih bolova u trbuhu. Ipak, za skoro sve je karakteristično da se bol progresivno pojačava, a opšte stanje deteta pogoršava.
...
Trbuh nema prozor pa da se vidi šta se unutra zbiva, zato je važno pratiti dete i konsultovati lekara blagovremeno. Nekada je neophodno pregledati dete više puta za dan - dva, a često se rade i rutinske laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće) koje pomažu u postavljanju prave dijagnoze.
Većina dece sa bolovima u stomačiću ne završi kod hirurga, ali je potrebno biti strpljiv i pažljiv u praćenju bolesnika, naravno, uz stručnu pomoć lekara. Čak i kada se čini da je sve u redu, a mame i tate strepe za dete, treba bar porazgovarati sa pedijatrom koji će umiriti uplašene roditelje i proceniti da li je neophodan pregled.

Virusi, uključujući i virus gripa, vole da "udare" i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija.
Zapaljenje slepog creva obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem, kao i bolom u predelu pupka. Dete je naizmenično razdražljivo i klonulo, a stomak polako postaje sve tvrđi.
Apendicitis - upala "slepog creva

To je jedna od najčešćih hirurških bolesti koje uzrokuju bolove u trbuhu kod dece. Iako se ovaj naziv - slepo crevo, prilično odomaćio, on je anatomski pogrešan (ali ćemo ga ipak koristiti). Naime, slepo crevo je jedan kraj debelog creva koji se "slepo" završava. Na njemu se nalazi apendiks - crvuljak crevnog tkiva koji nema drugu funkciju nego da pravi probleme. Ovaj deo creva je zaista beskoristan u funkcionalnom smislu, ali se u njemu nalazi dosta tkiva koje je podložno zapaljenju.

Bolest obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem. Veće dete prvo prijavi da ga stomačić boli u predelu pupka. Bol se potom seli u donji desni deo trbuha i najčešće pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete za dan - dva prilično "kljokne". Naizmenično je razdražljivo i klonulo, neće da jede, jedva i pije, a stomak polako postaje sve tvrđi. Ako pokušamo da ga pipnemo, dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj mališana sa apendicitisom nema proliv, već obično zatvor. Nije retko da je stolica u početku uobičajene konzistencije.

Ovo su tegobe koje su karakteristike tipičnog zapaljenja slepog creva. Treba imati u vidu da jedan broj dece ima netipični oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Tada se i tegobe razlikuju od tipičnih. Što je dete manje, teže je postaviti dijagnozu, jer su i simptomi manje karakteristični.
izvor

Male boginje

Virus malih boginja se izuzetno lako prenosi i brzo širi. Inkubacija je kratka, a jedno bolesno dete (ili odrasli) može zaraziti sve oko sebe (naravno, samo one koji nisu vakcinisani).

• Zašto se morbile javljaju iako postoji vakcina

Jednostavan odgovor: zato što ima roditelja koje ne žele da im se deca vakcinišu! Neverovatno, ali istinito!
 Za sve je kriva totalna zabluda i medicinska neistina da vakcina ima veze sa autizmom! Odavno je opovrgnuta ova olako doneta tvrdnja, a brojna nezavisna istraživanja su pokazala da se radi o bezbednoj vakcini koja se decenijama primenjuje u skoro svim zemljama na svetu!

• Kako se male boginje prepoznaju

Do pre nekoliko decenija je ovo bila veoma česta osipna (infektivna) bolest, ali je sada zaista retko viđamo. Visoka temperatura, osip po koži i karakterstičan izraz dečjeg lica ("plačna maska") brzo dovode do dijagnoze. Naravno, mnogo je verovatnije da dete ima osip koji NIJE uzrokovan virusom malih boginja, a pregled se podrazumeva.

• Ima li leka

Nema!
Za virus morbila ne postoji terapija, pa dete mora samo da se izbori sa bolešću. Naravno, daju se lekovi za obaranje temperature, odgovarajuća ishrana i dosta tečnosti i to je to!

• Mogu li se desiti komplikacije

Nažalost, komplikacije nisu retke i mogu ozbiljno ugroziti dete (ali i odrasle), a one se NE MOGU unapred sprečiti kad se bolest javi. Obično su to respiratorne komplikacije (uključujući i zapaljenje pluća), ali se može javiti i proliv. Retko se dešava encefalitis (zapaljenje mozga), koji je veoma težak za lečenje.

• Kako se sprečava

Lako - VAKCINOM!  Radi se o kombinovanoj vakcini koja sadrži oslabljene viruse malih boginja, rubeole i zaušaka. Daju se dve doze vakcine - prva u drugoj godini, a druga pred polazak u školu (u nekim zemljama je drugačiji raspored, ali su dve doze obavezne)
Ako se vakcina daje u prvoj godini (6-11 meseci) potrebno je dati još dve doze posle prvog rođendana, sa razmakom od najmanje 4 nedelje! Ovo se radi u epidemijama, kao na primer sada u Makedoniji kada se sprovode takozvane vanredne epidemiološke mere, uključujući i vakcinaciju beba u drugoj polovini prve godine života.
izvor

Groznica na usnama

Može se pojaviti na usnama, nosu, ustima i obrazu. Uzrokuje ga herpes-virus tip 1. Herpes virus tip 2 obično uzrokuje infekciju na polnim organima. Oba virusa mogu uzrokovati pojavu plika na licu i polnim organima.

 
Način prenosa
Virus se širi dodirom ili preko zajedničkog pribora i posuda za jelo, žileta ili peškira.

Simptomi

• Na otečenoj crvenoj i bolnoj koži sa spoljne strane usta ili usne ili pored nje, javljaju se mali plikovi ispunjeni tečnošću.

• Plikovi zatim puknu i vlaže, stvori se žuta krasta koja otpadne te ranica zaceli nakon 7 do 10 dana.
• Simptomi se mogu javiti 2 do 20 dana nakon što je organizam bio izložen virusu. Jedan do dva dana pre izbijanja plika na tom se mestu može osetiti svrab, bol i bockanje i peckanje.
• Prvu infekciju osim lokalnih, mogu pratiti i opšti simptomi zarazne bolesti - povišena temperatura, opšta slabost i uvećani limfni čvorovi na vratu; primarna infekcija, odnosno prvi kontakt s HSV (herpes simpleks virus) dogodi se obično u ranom detinjstvu i može proći čak i bez simptoma.
Nakon prve infekcije, virus ostaje u nervnim ćelijama i može se ponovno aktivirati periodično, uzrokujući ponovnu pojavu simptoma najčešće na istom ili približno istom mestu. Njegovo ponovno javljanje mogu potaknuti stres, temperatura, menstruacija ili sunčanje.
• Nosioc virusa može preneti virus i kad nema prisutnih plikova, iako je najzarazniji od trenutka pojave plika do pojave kraste.
• Osoba s labijalnim herpesom koja ima oralni seks s drugom osobom može kod te osobe izazvati genitalni herpes.

Lečenje

Herpes febrilis obično spontano prolazi bez posebnog lečenja. Postupci koji mogu ublažiti simptome su:

1. Odmarajte se. Možete koristiti lekove protiv povišene temperature i bola koji su dostupni u slobodnoj prodaji, ali treba paziti da se upotrebljavaju prema uputstvu. Deci se mogu davati samo preparati koji su izričito njima namenjeni.

2. Plikove nemojte stiskati, ni grebati
3. Izbegavajte ljubljenje i dodirivanje dok su plikovi na licu
4. Dobro operite ruke pre kontakta s drugom osobom
5. Ako herpes febrilis često izbija, posavetujte se sa lekarom koji će vas uputiti da koristite neki antivirusni lek u obliku tableta i kreme – svrha je da se smanji učestalost ponavljivanja infekcija.

Upozorenje

Kad imate herpes febrilis izbegavajte dodir sa tek rođenim bebama i osobama koje boluju od ekcema kože jer su oni podložniji infekciji. Takođe, izbegavajte kontakt sa osobama koje imaju oslabljeni imunološki sistem (osobe obolele od hiv/aids-a, osobe koje uzimaju lekove protiv raka ili za transplantaciju) jer virus tada može značajno ugroziti njihov život.

Infekcije virusom herpes simplex mogu imati ozbiljne komplikacije. Jedna od najtežih je inficiranje oka i moguć nastanak slepila. Ako osećate bol u oku ili primetite plikove blizu oka, odmah potražite lekarsku pomoć.
izvor

Upala grla kod dece

Upala grla je najčešće povezana s prehladom. Kao poseban entitet, u detinjstvu je obično virus uzročnik, dok u školskom uzrastu predominira streptokokna infekcija grupe A, da bi u starijih uzročnici postajali sve raznorodniji:herpes, mikoplazma, infektivna mononukleoza, streptokok, kandida itd. Karakteriše se bolom u grlu sa otežanim gutanjem ili bez njega.  

Antibiotici se usmeravaju na streptokoknu infekciju, obično se daju penicilinski preparati

Eritromycin je lek izbora za preosetljive na penicilin i za one kod kojih se posumnja na infektivnu mononukleozu. Kod hroničnih infekcija krajnika daje se clindamycin zato što se u tim slučajevima izoluju aerobne i anaerobne bakterije koje u 85% slučajeva produkuju P-laktamazu. Jedan od dominantnih simptoma upale grla je promuklost. U tom slučaju je zahvaćen grkljan, pa kažemo i da se radi o akutnom laringitisu. Simptomi su najizraženiji kada je zahvaćen epiglotis.

Stanje je obično vezivano za decu; danas se sve češće dijagnostikuje i u odraslih

Hemophilus influenzae tip b i Strptococcus pneumonie, dovode do zadebljanja epiglotisa; kod dece to kompromituje disanje, što zahteva intubaciju, koja je bolja od ranije često primenjivane traheotomije. U odraslih je bolest blaža i može da prođe pod dijagnozom običnog faringitisa, mada i u ovoj populaciji u otprilike pola obolelih dolazi u obzir intubacija. Opserviranje uz adekvatnu antibiotsku terapiju obavezno je za sve bolesnike kod kojih se posumnja na epiglotitis. Kod nas nije redak ni tuberkulozni laringitis, koji se manifestuje promuklošću, kašljem i iskašljavanjem sputuma u kome se vide tragovi krvi. Nadražajni kašalj uz grebanje ili bol iza grudne kosti u toku kijavice ili gripa govore da su pneumokoke, hemofilus influence i piogeni stafilokok, doveli do piogenih komplikacija u traheji. Osim adekvatne antibiotske terapije, blagi antitusici i izbegavanje promena temperature u okolini obično brzo smiruju oboljenje.

Alergijski bronhitis i rinitis

Jedan od najčešćih oblika alergijskog reagovanja su alergijske manifestacije respiratorne sluzokože sa pojavom alergijskog rinitisa ili bronhitisa. Izazivači ove vrste alergijskih reakcija su tzv. inhalatorni alergeni tj.supstance koje se disajnim putevima unose u organizam.

Ovaj oblik alergijske reakcije može imati sezonski karakter što znači da se pojavljuju samo u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drveća (obično u proleće i jesen). Tada se u periodu cvetanja određene vrste trava obično javlja alergijski rinitis i konjuktivitis sa pojavom čestih napada kijanja i obilnom vodenom sekrecijom iz nosa ili crvenilom i suženjem očiju.

Ipak, najčešći oblik alergijske reakcije disajnih puteva, često sa pojavom ponovljenih napada bronhopstrukcije i otežanog disanja je alergija na grinje. Grinje (Dermatophagoides pteronisimus) su sitni insekti, praktično nevidljivi golim okom u čijem izmetu se nalazi supstanca koja ima izrazito alergijsko delovanje. Ovaj se insekt nalazi praktično u svim stanovima, a najčešći je alergen kućne prašine. 

Najčešće se može naći u plišanim igračkama, zavesama, tepisima, prekrivačima, meblu nameštaja što znači da se u kuću unosi zajedno sa stvarima i nameštajem. Insekt se može uništiti jedino vrelom parom tako da se u slučaju prisustva ove alergije u dece preporučuje odstranjenje svog nameštaja i pokućanstva u kome ovaj insekt može boraviti i opremanje sobe glatkim površinama koje se često mogu brisati vlažnim postupkom. Prisustvo vlage, buđi, duvanskog dima i drugih aerozagađenja takođe često može biti uzročnik razvoja alergijskih manifestacija disajnih puteva.
izvor

O i X noge kod dece

Poznato je da većina dece u prve dve godine života ima fiziološki izražene O noge većeg ili manjeg stepena. Druge i treće godine kolena zauzimaju X položaj, a tek od četvrte godine noge, odnosno kolena, dobijaju prav oblik.










Svako odstupanje od normalnog razvoja zahteva kontrolu ortopeda i fizikalno lečenje koje daje odlične rezultate u prve četiri godine života.

Genu valga (X noge)

Ovo je stanje u kome je tibiofemoralni ugao manji od 170 stepeni. Ugao koji natkolenica zaklapa sa potkolenicom sa spoljašnje strane kolena je nešto manji. Ne postoji oštra granica između fiziološkog i patološkog valgusa. Valgus kolena može biti idiopatski, simptomatski i kompenzatorni, kao posledica promena u drugim zglobovima.

Ova promena generalno remeti statiku naročito zgloba kolena. Dete sa naglašenim valgusom hoda nespretno, trljajući međusobno kolena. Stopala su u pronaciji i dete dere cipele više sa unutrašnje strane. Takva deca su obično punačka zbog smanjene aktivnosti.

U 95% dece, uzrasta od 2 do 6 godina, lečenje nije potrebno, jer se stanje koriguje spontano. U upornim slučajevioma preporučuju se vežbe i cipele sa medijalnim pojačanjem. Kod težeg oblika, kod dece preko 8 godina života, potrebno je preko noći nošenje proteza. U adolescentnom periodu korekcija se vrši hirurškim putem.

Genu vara (O noge)

Roditelji najčešće dovode decu zbog velikog razmaka među kolenima i hoda na širokoj osnovi sa unutrašnjom torzijom potkolenice. Stanje se pogoršava kada dete duže hoda ili kad je umorno.

Najčešće je prouzrokovan rahitisom ili skraćenjem abduktora.

Tretman nije potreban. Roditeljima treba objasniti da je to normalno stanje i da će se spontano korigovati.

izvor

Zavisnost od interneta

Adolescenti su najugroženiji. Jedna od glavnih negativnih pojava povezanih sa internetom nova bolest, koju nazivaju “zavisnost od sedenja pred kompjuterskim ekranom”. 


Svetska kompjuterska mreža, doduše, nije još podjednako dostupna svima u svetu, ali pioniri u ovoj oblasti i brojni strućnjaci već razmišljaju o mogućim negativnim pojavama koje je internet sa sobom doneo, i kako da ublaže njihove posledice.
Eksperti upozoravaju da je jedna od glavnih negativnih pojava povezanih sa internetom nova bolest, koju nazivaju “zavisnost od sedenja pred kompjuterskim ekranom”.
Šest sati dnevno kao granica
Zdravstvena službe u Kini smatra šest sati neprekidnog korišćenja kompjutera za granicu posle koje neko može da bude klasifikovan kao “zavisnik” i upućen na lečenje.
Za to sada postoje i specijalizovani centri, koji niču širom zemlje.
Psiholozi i psihijatri su podeljeni – neki podržavaju plimu ustanova za tretman nove vrste “bolesti”, ali ima i lekara koji tvrde da problem nije medicinske prirode i da dugo sedenje pred kompjuterom ne treba ni smatrati bolešću.
Južna Koreja je među prvima masovno uvela bežične internet veze – danas je u toj zemlji 95 odsto domaćinstva priključeno na širokopojasni internet, i to vrlo jeftino.
Doktorant medijskih nauka na univerzitetu u Seulu Hjun Jin Sio(Hyun Jin Sio) je, govoreći za BBC, upozorila da širenje interneta ima i svoje naličje:
“Za zavisnost od interneta ste sigurno čuli u vestima. Korisnici interneta u centrima za video igre ponekad padnu u nesvest od iscrpljenosti i manjka vode u organizmu – umeju danima da igraju igre na internetu, i pritom nedovoljno jedu i neredovno spavaju. Ovde takve klubove, tzv. igraonice, zovemo i ‘pušionice opijuma 21. veka’.”
Adolescenti najugroženiji
Zavisnost od interneta je ozbiljan problem, posebno među adolescentima.
Hjun Jin Sio kaže da podaci istraživanja iz 2008. godine, koje je sproveo južnokorejski statistički zavod u saradnji sa jednim medicinskim institutom, govore da je 12,8 odsto dece u osnovnim školama razvilo zavisnost od interneta, dok je u srenjim školama taj procenat 14,7 odsto.
Uz to, vlada u Seulu je prihvatila da je zavisnost od interneta ozbiljan zdravstveni problem u zemlji – otvorila je savetovališta i pokrenula programe prevencije, ali rezultati su ograničeni, jer se kultura interneta nezadrživo širi pre svega među mladima.
U južnoj Kini zabeležen je i ekstreman slučaj, kada je jedan tinejdžer podlegao povredama zadobijenim nakon što ga je pretukao vaspitač u centru za rehabilitaciju zavisnika od interneta.
List ‘China Daily’ piše da je u Kini deset miliona od ukupno sto miliona stalnih korisnika interneta razvilo neki oblik zavisnosti.
Kompulsivna zavisnost
BBC je tim povodom pitao doktora Džeralda Bloka(Gerald Block), vodećeg američkog psihijatra, zašto smatra da zavisnost od interneta treba i zvanično koristiti kao dijagnostički termin u psihijatrijskog praksi.
“U stručnoj literaturi je jasno opisano kavi su simptomi apstinencijalne krize, tj. kad zavisnicima uskratimo korišćenje interneta. Među navedenim simptomima su razdražljivost, gnev, poremećen ciklus sna”, kaže on.
Doktor Blok je objasnio i kakvo se lečenje preporučuje u slučajevima kada psihijatar uspostavi dijagnozu zavisnosti:
“Pogledajmo iz daljine – šta ljudi dobijaju od kompjutera? Prema jednoj teoriji o razlozima pojave kompulsivne zavisnosti – kad ljudi koriste internet igrajući igre 30, 40 ili 50 sati nedeljno – oni ga koriste iz tri razloga: pre svega je reč o usmeravanju pažnje, načinu da se provodi vreme, drugo – korisnici time prazne svoju agresiju ili seksualne impulse, i treće – uloga kompjutera je da pravi korisniku društvo… Korisnik formira sa njim odnos kao sa drugom osobom. Korisnik gubi tri stvari odjednom onog trenutka kad mu roditelj ili šef isključi kompjuter; stoga preporučujem da se lečenju ove bolesti zavisnosti priđe izuzetno oprezno”, kaže on za BBC.
Dr Blok u prilog svog stava kaže i da u svetu već postoje udruženja za lečenje zavisnosti od interneta po uzoru na “Anonimne alkoholičare”(Alcoholics Anonymous) – grupe bivših zavisnika od alkohola koje su polovinom 20. veka napravile revoluciju u psihološkoj terapeutskoj praksi.
izvor

Laganje kod dece - zasto deca lazu

Iskrenost i neiskrenost se uče kod kuće. Ako roditelj dođe kući zadovoljan što je laganjem izbegao neku kaznu ili kritiku ili ukoliko pred detetom govori neistine koje dete može prepoznati, lekcije o iskrenosti će detetu biti veoma teške da ih razume.

Laganje kod dece, ozbiljan problem ili ne? 

Roditelji su često zabrinuti kada njihovo dete ili adolescent lažu. Međutim, suprotno stereotipima, laganje kod dece najčešće nije ozbiljan problem.

Mlađa deca (4-5 godine) često izmišljaju i pričaju razne priče. To je normalno zato što uživaju da slušaju priče i da ih izmišljaju radi zabave. Ova dečica mogu imati zamagljenu granicu između realnosti i fantazije. Starije dete ili adolescent mogu da lažu da bi izbegli obaveze ili odgovornost za svoje postupke. Roditelji trebaju da reaguju da prepoznaju trenutke laganja razgovarajući sa mladima o važnosti istinitosti, iskrenosti i poverenju, bez ljutitog kritizerstva.

Neki adolescenti shvataju da laganje može biti prihvatljivo u određenim situacijama, kao što su one kada se ne govori momku ili devojci pravi razlog za raskid veze, jer ne žele da im povrede osećanja. Drugi adolescenti mogu da lažu da bi zaštitili svoju privatnost ili da bi se osećali psihološki odvojeno i nezavisno od svojih roditelja (npr. poriču da su se iskrali kasno sinoć i bili sa prijateljima).

Laganje može ukazati i na emotivne probleme

Neka deca, koja znaju razliku između biti iskren i lagati, izmišljaju priče koje deluju verovatno. Deca ili adolescenti obično to rade sa entuzijazmom zato što privlače puno pažnje kada lažu.

Druga deca ili adolescenti, koja izgledaju odgovorno, mogu pasti u šemu ponavljanja laži, jer osećaju da je laganje najlakši način da se izbore sa zahtevima roditelja, učitelja i prijatelja. Ova deca uobičajeno se ne trude da budu loša ili zlonamerna, ali učestali obrazac laganja im postaje loša navika.

Takođe postoje neka deca i adolescenti koju laganje ili pokušaji iskorišćavanja drugih ne uznemiravaju.

Pokazalo se da nije malo adolescenta koji mogu učestalo da koriste laž da prikriju neki drugi ozbiljan problem. Na primer, adolescent sa ozbiljnim problemom sa drogom ili alkoholom će lagati konstantno da bi sakrio istinu o tome gde je bio, sa kime, šta su radili i gde je potrošio novac.

Šta činiti ako dete ili adolescent lažu

Roditelji su najvažniji uzori za svoju decu. Kada dete ili adolescent lažu, roditelji treba da ozbiljno porazgovaraju o:

• razlici između izmišljanja i stvarnosti, laganja i istine,
• važnosti iskrenosti kod kuće i u zajednici, i
• alternativama laganju

Ako dete ili adolescent razviju obrazac laganja koji je ozbiljan i često se ponavlja, tada se možda treba potražiti profesionalnu pomoć. Procena dečjeg psihijatra bi pomogla detetu i roditeljima da razumeju laganje i planiraju buduću strategiju međusobnih odnosa i ponašanja.

izvor

Kada dete odbija da ide u školu?

Odlazak u školu je obično uzbudljivo i zanimljivo iskustvo za mlađu decu. Međutim, za neke je to izvor straha i panike. Roditelji imaju razloga za zabrinutost ukoliko su njihova deca svakodnevno napeta zbog odlaska i boravka u školi, ’’glume bolest’’ da bi sprečila odlazak, želeći da ostanu kod kuće.

Odsustvo želje za odlaskim u školu je uobičajeno za decu uzrasta 5-7 i 11-14 godina, jer je to vreme kada se deca suočavaju sa novim izazovima osnovne i srednje škole. Tada deca mogu pokazati izrazit strah od napuštanja porodice i doma. Za roditelje je veoma teško da se nose sa dečjom panikom i odbijanjem odlaska u školu, ali se ovi strahovi mogu uspešno prevazići, uz profesionalnu pomoć.

Kada dete odbija da ide u školu?

Kada je odbijanje da se ide u školu povezano sa nekom situacijom, to obično biva nakon letovanja, odmora, ili kratke bolesti, kada se intenziviraju bliski odnosi sa roditeljima. Sa druge strane, to može biti posledica nekog stresnog događaja, kao što je smrt kućnog ljubimca, člana šire familije, promena škole ili preseljenje na novu lokaciju.

Uobičajne telesne tegobe kojima deca izazivaju zaštitničku reakciju roditelja su glavobolja, suvo grlo, bolovi u stomaku i to neposredno pred odlazak u školu ili se te tegobe javljaju u danima kada se ide u školu, a ne postoje tokom noći, vikendom i tokom raspusta. U nekim slučajevima dete može jednostavno da odbije da ide u školu.

Ipak, neka deca sa strahom od odlaska u školu pokazuju i druge strahove, pa tako mogu:

• Da se osećaju nesigurno ukoliko ostanu sama u prostoriji
• Da osećaju neprestanu brigu i strah za roditelje ili da će se njima lično desiti nešto loše
• Da osećaju preveliku roditeljsku kontrolu u kući
• Da imaju teškoće sa uspavljiva
• Da imaju košmarne snove
• Da imaju preterane strahove od životinja, čudovišta, provalnika
• Da osećaju strah da ostanu sama u mraku
• Da se osećaju ozlojeđeno kada su primorana da odu u školu.

Ovakvi strahovi su karakteristični kod dece sa separacionom anksioznošću. Ukoliko se kod deteta prepozna sepearaciona anksioznost, potrebno je potražiti profesionalnu pomoć, jer dugoročni efekti ovakvog stanja mogu biti pojava generalizovane anksioznosti, agorafobije i paničnog poremećaja, kao kod odraslih, a koji predstavljaju ozbiljna stanja duševne patnje. Takođe, separaciona anksioznost bi mogla da učestvuje i u razvijanju ozbiljnih poteškoća u učenju, druženju i opštem socijalnom funkcionisanju ukoliko je dete odvojeno od škole i prijatelja duži vremenski period.

Obratite se psihijatru za pomoć

I za roditelje i za decu je od koristi odlazak kod dečjeg i adolescentnog psihijatra, koji bi pružio pomoć detetu i roditeljima, trudeći se da pomogne vraćanju deteta školi i svakodnevnim aktivnostima.

Ukoliko se dete plaši napuštanja porodičnog doma, a ne boravka u školi, strah obično nestaje ako dete ode u školu, tada je korisno razgovarati sa svim članovima porodice o porodičnim odnosima i započeti porodično savetovanje ili porodičnu terapiju ukoliko postoje indikacije za tim.

Odbijanje odlaska u školu kod adolescenata je znatno ozbiljniji problem koji zahteva i ozbiljno angažovanje stručnjaka, zbog čega ne treba oklevati u traženju profesionalne pomoći. 

izvor

Povraćanje i bljuckanje bebe

 
Povraćanje i bljuckanje je često u prvim nedeljama života bebe, ali i kasnije. Iako im uzrok može biti ozbiljan problem, treba da znate da su to najčešće blaži poremećaji koji prate najranije detinjstvo.

Bljuckanje 


Bljuckanje je vraćanje male kolicine mleka kroz bebina usta. To je česta pojava, jer kod većine beba mišić koji zatvara želudac nije dovoljno jak da spreči vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak. Kako beba raste taj mišić jača i bljuckanje postaje sve ređe. Najčešće bljuckanje izaziva pomeranje bebe npr. nameštanje da podrigne, nameštnje u krevetac ili ljuljanje u krilu. Kod nekih beba bljuckanje mogu da izazovu i sami pokreti želuca tokom varenja.

Kod većine beba bljuckanje je najizraženije u prvim nedeljama, zatim se postepeno smanjuje i prestaje kad počne da sedi. Kod nekih prestaje tek kada prohodaju. Ima beba kojima se bljuckanje pojavi tek sa nekoliko meseci. Često izbijanje zuba pogorša bljuckanje ili se ono tada prvi put javlja.

Iako brine roditelja bljuckanje je bezazleno dok god beba dobro napreduje, ne kašlje, ne zagrcnjuje se svaki čas i lepo je raspoložena.

Roditelji beba hranjenih mlečnom formulom obično pomisle da beba ne podnosi mleko. Međutim, menjanje formule ne smanjuje bljuckanje.

Ako beba lepo podrigne varenje hrane je lakše i grčevi su manje izraženi, ali to neće umanjiti bljuckanje. Neki roditelji misle da se beba prejela pa zato bljucka. Međutim smanjivanje količine mleka ne uklanja bljuckanje. Ukoliko bljuckanje prate još neki poremećaji varenja ne treba ga zanemariti.

Povraćanje


Kod povraćanja beba izbacuje veću količinu hrane u mlazu od desetak ili više santimetara dalje od usta. Samo po sebi povraćanje ne mora da bude ozbiljno ako je beba zdrava, raspoložena, a povraćanje nije često. Ako beba od samog rođenja stalno povraća mora se otkriti i ukloniti njegov uzrok. Najčešće se radi o postojanju veće količine sluzi u želucu, što se za par dana izbaci iz želuca.

Kao kod bljuckanja, povraćanje može biti posledica slabosti mišiča koji se nalazi između želuca i jednjaka. Povraćanje može biti uzrok slabog napredovanja bebe. Tada beba mora par sati nakon hranjenja da se drži potrbuške, tako da joj je glava dosta iznad stomaka. Nekada pomaže ako se formula zgusti pirinčanim pahuljicama. Ako je beba razdražljiva, slabo napreduje ili zbog povraćanja dobije zapaljenje pluća, neophodna je primena lekova protiv povraćanja.

Svako uporno povraćane koje se iznenada javi u najranijem detinjstvu zahteva javljanje lekaru. Ako u povraćanom sadržaju ima zelene žuči, može ukazati na zapušenje tankog creva i zahteva hitno lečenje.
Ako beba iznenada povrati, izmerite joj temperaturu, jer to može da bude posledica neke infekcije. Ako nema temperaturu, ali i dalje povraća i deluje neraspoloženo, odmah je vodite kod lekara.

U prvih nekoliko nedelja bebinog života uzrok povraćanja može biti stenoza pilorusa (suženje mišića koji zatvara želudac prema tankom crevu). Ovo je češće kod dečaka. U toku hranjenja ili neposredno nakon njega beba povraća silovito i mleko u velikom mlazu pada daleko od bebe. Mnoge bebe ponekad ovako povrate, ali kod stenoze se ovo stalno ponavlja i zahteva ne tako složenu hiruršku intervenciju.

Kod hroničnog poremećaja varenja beba je nervozna, ima dosta vetrova, češće nego obično bljucka ili povraća, stolica je delom retka, a delom čvrsta, nekada zelenkasta. Ako beba uz ovakve tegobe još i slabo napreduje mora da je pregleda pedijatar. 
autor:Dr.Gordana Grujic

Prirodni lekovi za opekotine - melemi

KAŠA OD KAMILICE
Poparite 50 g mlevene kamilice sa 3 dl ključalog mleka, pa to procedite. Posebno potopite 50 g lanenog semena u 2 dl mleka i ostavite da odstoji tri sata. Pomešajte obe smese i time mažite bolna mesta.

ULJE OD KANTARIONA
Tri kašike suvih cvetova kantariona prelijte sa 2 dl maslinovog ulja, ostavite da odstoji 10 dana u dobro zatvorenoj staklenoj posudi. Dobijeni ekstrakt procedite kroz gazu i njime mažite opekotine na koži.

LOSION OD KRASTAVACA
Narendajte jedan veći krastavac, pa iz njega iscedite sav sok. Dodajte četvrt šoljice glicerina, četvrtinu šoljice ružine vodice i sve dobro promešajte. Mažite time kožu tri puta dnevno.
izvor

KUPKA OD ZOBI
Napunite kadu, pa u nju dodajte tri šoljice zobene kaše, pola šoljice sode bikarbone, šoljicu suvih cvetova kamilice.
Ako želite, sve ove sastojke možete da umotate u gazu i da je stavite ispod slavine kade kako bi voda direktno curila na nju.

TINKTURA OD LAVANDE
Pomešajte 60 ml destilovane vode, devet kapi eteričnog ulja lavande i dve kapi eteričnog ulja nane. Umočite vatu u ovu tinkturu, pa nežno prelazite po opečenoj koži.
 

Saveti plus •Premažite kožu jabukovim sirćetom. • Kriške hladnih krastavaca, jabuka ili krompira stavite direktno na opekotinu. • Pomešajte 300 g mleka u prahu, 2 kašičice soli i 7 dl vode. Natopite tkaninu u ovu tečnost, stavite je na opekotinu i ostavite da stoji 20 minuta. izvor

Vaspitavanje dece i disciplina

Za početak, roditelji bi trebali znati koje osnovne psihološke potrebe deteta, trebaju biti zadovoljene

To su:

• ”Biti dobrodošao” - biti prihvaćen i voljen. Ko nije u svojoj kući dobrodošao, neće imati osećaj da je igde dobrodošao.
• ”Biti jednak sa drugima kao ljudsko biće” - biti priznat i pohvaljen.
• ”Biti nezavistan od drugih” - čak i dete treba da sme da odluči. Za samostalnost treba oslonac, a ne kontrola.
• ”Biti siguran u druge”. Sigurnost u druge ljude omogućava pregovaranje o promeni pravila bez njihovog kršenja.  

Tek kada sve ovo imaju na umu i uspešno to primenjuju, roditelji trebaju međusobno razgovarati koja pravila ponašanja žele u ponašanju deteta (u skladu sa detetovim uzrastom) i kako dete njima naučiti (disciplinovati ih).

Disciplinu je važno sagledati kao sredstvo učenja, a ne kažnjavanja. Naučiti decu da se pridržavaju pravila čini ih sigurnijim i pomaže im da nauče razliku između dobrog i lošeg, omogućava im razvijanje sposobnosti prilagođavanja, pregovaranja i pravljenja kompromisa. Time se podstiče osamostaljivanje, razvoj samopoštovanja, tolerancije, osećanja pravde i sposobnost praštanja.

Deca od 3 do 5 godina razumeju pravila ponašanja

Prosečno dete od tri godine može razumeti jednostavna pravila ponašanja. Kada su jednom pravila ustanovljena, roditelji bi trebalo da objasne detetu da kršenje tih pravila donosi posledice. Na primer, rečima: “Ovo je pravilo (reći pravilo). Kada se pridržavaš pravila, ovo će se dogoditi a ukoliko prekršiš pravilo, ovo je ono što će se dogoditi.”
Roditelji i dete trebaju zajedno da odluče koje će nagrade i posledice primenjivati. Roditelji trebaju uvek da ponude i pruže pozitivnu podršku deci kada se ona pridržavaju pravila. Takođe, roditelji trebaju da primene odgovarajuću konsekvencu kada dete prekrši prvilo. Doslednost i predvidljivost su kamen temeljac discipline. Nagrada (pohvala, poklon) najsnažnije utiče na učenje pozitivnog ponašanja.

Deca uče iz i iskustva

Snositi posledice koje imaju smisla zbog lošeg vladanja pomažu im da nauče da budu odgovorna za svoje postupke, bez povređivanja njihovog samopoštovanja.  Ako se deca svađaju zbog televizije, računara ili video igre, isključite te uređaje dok se ne dogovore. Ako dete prospe mleko po kuhinjskom stolu dok se ludiralo okolo, naterajte ga da to počisti. Tinejdžer koji ostaje do kasno budan može snositi fiziološke posledice kao što je biti umoran sledećeg dana.

Drugi tip posledica koje mogu biti efektne je zabrana ili ukidanje privilegija. Ako dete prekrši pravilo o tome gde sve može da vozi biciklu, oduzmite mu bicikl na jedan dan ili više dana. Kada dete ne obavi svoje kućne poslove, ono ne može da provesti veče kod druga/drugarice, gledati omiljenu emisiju na TV ili DVD-u i sl. 

Postoje različiti stilovi i pristupi u roditeljstvu

Istraživanja pokazuju da efikasni roditelji odgajaju prilagodljivu decu sa razvijeniom samopouzdanjem, samokontrolom i koja su pozitivno radoznala, za razliku od dece koju su odgajali roditelji koji kažnjavaju, koji su previše strogi (autoritarni), ili popustljivi. Efikasani roditelji se rukovode uverenjem da i roditelji i dete imaju određena prava i da su potrebe i jednog i drugog važne. Efikasni roditelji nemaju potrebu da primenjuju fizičku silu i emocionalnu torturu da bi disciplinovali dete. Njihovo sredstvo disciplinovanja je postavljanje jasnih pravila i davanje jasnih uputstava zašto su pravila važna, kao i njihovo predvidivo i dosledno sprovođenje. Efikasni roditelji prate razvojne potrebe i mogućnosti svoje dece, rasuđuju sa svojom decom i uzimaju u obzir detetovu tačku gledišta iako se možda ne slažu sa njom.

Saveti za efikasnu disciplinu

• Verujte vašem detetu da će se pridržavati postavljenih pravila bez obzira na detetove godine i fazu razvoja.
• Potrudite se da ono što tražite od deteta bude razumljivo za dete i moguće da ono to učini.
• Razgovarajte sa svojim detetom kao što bi želeli da razgovaraju sa Vama.
• Nemojte koristiti pogrdna imena, vikanje ili omalovažavanje.
• Budite jasni u vezi onoga što tražite od deteta.
• Budite strogi i određeni, a ne kruti i dvosmisleni.
• Retko uspeva model "Uradi kako ti kažem”, a mnogo češće: ”Uradi kako ja radim".
• Dozvolite pregovaranje i kompromis, čme ćete pomoći detetu da izgradi socijalne veštine pregovaranja i adaptacije.
• Dozvolite Vašem detetu da oseti negativne posledice svog ponašanja.
• Kada god je moguće, posledice bi trebalo odmah primeniti i povezati ih sa prekršenim pravilom.
• Voditi računa da posledice budu mogu biti primenjene u kratkom vremenskom roku, da bi se zatim naglasila njihova pozitivnost.

Posledice bi trebale biti pravedne i podesne situaciji i detetovim godinama!
Edukacija i trening roditeljstva mogu biti od pomoći u efikasnom roditeljstvu. Ako kao roditelj imate ozbiljnu zabrinutost oko ponašanja vašeg deteta, konsultujte se sa dečijim i adolescentnim psihijatrom ili drugim stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem dece.

izvor

Problemi govora, jezika i glasa kod dece

Svako dete je jedinstveno i ima svoj individualni tempo rasta i razvoja. Navedena tabela predstavlja norme koje većina dece treba da ispuni na određenom uzrastu. Svakako, ako Vaše dete nije savladalo jednu od navedenih normi za njegov uzrast to ne znači automatski da ono ima govorno-jezički poremećaj.

Očekivano ponašanje deteta:

do 3. meseca

-    trgne se kad čuje jak zvuk
-    prestaje da plače kad mu se obratite
-    menja način sisanja u zavisnosti od zvuka koji čuje
-    oglašava se kad je zadovoljno
-    plače različito u zavisnosti od svojih potreba
-    osmehuje se kad Vas vidi

do 6. meseca

-    okreće oči u pravcu zvuka
-    primećuje promene u Vašem glasu i reaguje na njih
-    primećuje zvučne igračke
-    obraća pažnju na muziku
-    oglašava se ponavljanjem određenih slogova (ma, ma, ma)
-    smeje se
-    vokalizuje oduševljenje i negodovanje

do 12. meseca

-    uživa u igrama skrivanja
-    okreće se i gleda u pravcu zvuka
-    sluša kad mu se obraćate
-    prepoznaje reči za predmete u svakodnevnoj upotrebi (sok, knjiga, šolja...)
-    odgovara na jednostavne zahteve („daj loptu”, „dođi ovde”)
-    brbljanje postaje intenzivnije, duže traje
-    oglašava se da bi privuklo pažnju
-    koristi gest da bi saopštilo šta želi (npr. podiže ruke da bi ga Vi uzeli)
-    imitira različite zvuke (onomatopeja)
-    oko prvog rođendana pojavljuje se prva reč, tj. reč sa značenjem

1 – 2. godine

-    pokazuje određene delove tela na zehtev
-    pokazuje i imenuje slike u knjizi
-    odgovara na jednostavne naloge („gde je meda?”)
-    sluša kratke priče i pesme
-    svakodnevno bogati svoj rečnik
-    postavlja jednostavna pitanja (gde je ...?, šta je...?)
-    spaja dve reči i formira prostu rečenicu („daj sok”, „beba pava”)

2 – 3. godine

-    razume razliku u značenju (veliko – malo, idi – stani)
-    odgovara na dva naloga data istovremeno („uzmi loptu i stavi je u kutiju”)
-    sluša i uživa dok mu pričate duže priče
-    zna da imenuje skoro sve stvari iz okruženja
-    ima rečenicu od 2-3 reči
-    svakodnevno bogati rečnik i proširuje rečenicu
-    govor deteta je razumljiv porodici

3 – 4. godine

-    odgovara na pitanja ko?, šta?, gde?, zašto?
-    opisuje šta se desilo u vrtiću, parku, prodavnici...
-    koristi rečenicu od 4 reči
-    u govoru ne ponavlja slogove ni reči
-    sa 3 godine treba korektno da izgovara glasove s, z i c, a sa 4 godine š, ž, č i l
-    govor deteta je razumljiv i široj socijalnoj sredini

4 – 5. godine

-    zainteresovan je za kraće priče i daje odgovore na jednostavna pitanja u vezi pročitane priče
-    razume reči koje se odnose na vreme (juče, danas, sutra) i razume odnose (prvi, poslednji, sledeći)
-    razume većinu onoga što čuje u kući ili vrtiću
-    rečenica postaje sadržajnija (npr. Najveća crvena jabuka je moja)
-    priča priče i drži se teme
-    bez problema komunicira sa drugom decom i odraslima
-    rimuje reči
-    sa 5 godina pravilno izgovara sve glasove srpskog jezika
-    govor je gramatički uredan (ne greši u rodu, broju, ni padežu, kao ni u vremenu radnje)

Odstupanja od navedene liste svakako postoje. Ali, ako primetite da Vaše dete ne ispunjava više normi navedenih za njegov uzrast obavezno potražite pomoć stručnjaka – logopeda. U suprotnom, veća je verovatnoća za kasnije veće i ozbiljnije probleme u govoru, jeziku i komunikaciji uopšte, probleme u ponašanju, učenju, čitanju, pisanju i socijalnim interakcijama.

izvor

Za dug zivot je vazno pravilno disanje

Plitko disanje uskraćuje telu kiseonik i narušava zdravlje ćelija čitavog organizma. Američka studija pokazuje da ljudi u proseku koriste samo 20 odsto pluća.

Razlog je taj što dišu samo gornjim delom pluća, a potpuno ignorišu srednji deo pluća i stomak. Tako ometaju unos esencijalnih vitamina i minerala i gube energiju. Kiseonik je neophodan za oslobađanje tela od otrova i za normalno funkcionisanje svih organa.

Stručnjaci tvrde da plitko disanje može da izazove i promene raspoloženja ili potištenost, jer premalo kiseonika ulazi u mozak.

Disanje se može vežbati. Osvestite li način na koji dišete, nakon nekog vremena će vam duboki i spori udisaji i izdisaji preći u naviku.

Pravilan udah i izdah: Udahnite kroz nos i osetite stomak kako se polako širi i puni kiseonikom. Polako izdišite kroz usta sve dok ne ostanete bez kiseonika.

Siktanje za bolji izdisaj: Ako ne možete sporo da izdahnete, pokušajte da što sporije sikćete.
izvor

Stucanje kod beba - zasto beba stuca

Reč je o prolaznom problemu koji se događa u još nezrelom organizmu novorođenčeta i odojčeta uzrasta do četiri meseca. Ako štucanje nije propraćeno čestim povraćanjem ili slabijim napredovanjem deteta, nema razloga za brigu.

Uzroci štucanja
Još nije tačno poznato šta je razlog pojave štucanja, ali se zna da je reč o kontrakcijama dijafragme koje nastaju zbog pritiska koji uzrokuje prošireni želudac. A uzroci mogu biti:
Posisano mleko
Štucanje se javlja kada je želudac pun nakon podoja. Na spoju jednjaka i želuca nalazi se “ventil” koji se, u uslovima kada normalno radi, otvara da bi hrana ušla, a potom se potpuno zatvara kako bi se sprečilo njeno vraćanje u jednjak (tzv. refluks). Kod novorođenčeta je taj “ventil” još uvek nezreo i ne obavlja svoj zadatak u potpunosti, pa se zbog toga mleko vraća iz želuca u jednjak. Na taj način nadražuje se sluzokoža jednjaka podstičući dijafragmu da se kontrahuje, a posledica tog procesa je štucanje.
Gutanje vazduha
Većina novorođenčadi tokom sisanja guta mnogo vazduha (naročito ako su hranjena na flašicu sa cuclom bez specijalnog ventila). A vazduh u želucu nadražuje dijafragmu izazivajući kontrakcije koje su uzrok štucanju. Mali “proždrljivci” koji pohlepno sisaju skloniji su štucanju od manje “alavih” beba.
Kako sprečiti pojavu štucanja
* Ako dojite bebu:
Proverite da bebac zajedno sa bradavicom prihvati i areolu jer se na taj način smanjuje količina vazduha koju će progutati tokom podoja. Odvojite dete nakratko od dojke, a potom ga ponovo stavite – pravilan ritam gutanja pomaže u uspostavljanju pravilnog disanja čime se sprečava pojava štucanja. Pustite bebu da podrigne pre nego što je stavite na drugu dojku da bi izbacila vazduh iz želuca.
* Ako je hranite pomoću flašice:
Vodite računa da cucla uvek bude puna mleka i da ono ravnomerno protiče. Osim toga, proverite da li je otvor na cucli odgovarajući (mleko ne sme da curi, već da kaplje iz cucle). Koristite cucle koje imaju ventil za odvod vazduha (air system) jer ćete na taj način gutanje vazduha svesti na minimum.
Kada treba da se obratite pedijatru?
Treba naglasiti da je štucanje prolazna pojava koja se smiruje sama od sebe ne ostavljajući štetne posledice po zdravlje deteta. Kako beba raste, štucanje se sve ređe javlja. Međutim, ako se ono ponavlja, praćeno je i drugim simptomima, posavetujte se sa lekarom. Pod pratećim simptomima podrazumeva se sledeće:
* Slabo napredovanje odojčeta
* Beba prekida obrok nakon čega neutešno plače
* Povraćanje neposredno nakon obroka
* Isprekidan san sa čestim buđenjima
Evo o čemu je reč: u slučaju pojave navedenih simptoma potrebno je posetiti lekara jer beba najverovatnije pati od poremećaja pod nazivom gastroezofagealni refluks. On nije redak kod novorođenčadi, a štucanje mu je samo jedan od simptoma. U slučaju da posumnja na pomenutu pojavu, pedijatar će se posavetovati sa subspecijalistom (dečjim gastroenterologom) radi utvrđivanja tačne dijagnoze i izbora lečenja.
Ovo nipošto ne treba činiti!
Dati bebi kašičicu limunovog soka (mada ova metoda uspešno zaustavlja štucanje!). Prvo, kiseo ukus limuna nije nimalo prijatan za bebu, a drugo, sok citrusnog voća ne treba joj davati sve do navršenih godinu dana zbog mogućnosti pojave alergije.


Dati kašiku gazirane mineralne vode jer ćete zbog rastezanja želuca postići kontraefekat.
Energično ljuljati bebu jer se povećava rizik od vraćanja mleka u jednjak čime će se štucanje pojačati.
Izvor

Prirodni lekovi za bradavice

Već odavno je poznato da se na veruke (bradavice) uspešno utiče keratoliticima tačnije, kremama i mastima koje u sebi sadrže vitamin A. Takođe, rastvori i gelovi koji izazivaju ljuštenje efikasno će otkloniti bradavice. Međutim, postoje i prirodni preparati koji jednako dobro utiču na njih.

Po definiciji, bradavice ili veruke su promene na koži koje nastaju usled delovanja humanog papiloma virusa (HPV) u epidermu kože. HPV izaziva hiperplaziju epitela (uvećanje broja epitelnih ćelija) i različite promene na njima. Same bradavice nisu opasne, ali ako se prošire mogu da uzrokuju ozbiljnije probleme. Osim zvaničnih, medicinskih rešenja postoje i prirodni preparati koji efikasno uklanjaju bradavice a jednako su dobri kao i medicinski.
Gde se obično nalaze bradavice?
Obične bradavice (verrucae vulgares) mogu se pojaviti bilo gde na koži. Najčešće se lokalizuju na mestima pritiska na kožu a to su prsti, laktovi, kolena ili tabani. Često se nalaze ispod nokta i tada su izrazito bolne. Izgledaju kao oštro ograničeni čvorovi čija je površina gruba, mogu biti pravilnog, okruglog ili nepravilnog oblika. Različite su boje – žute, svetlosive, smeđe ili sivocrne. Veličina varira od nekoliko milimetara do otprilike 1 centimetra.
Bradavice se mogu javiti i na delikatnim i osetljivim delovima tela, pa su onda veoma bolne. Ova kožna infekcija zahteva posebnu negu i efektne tretmane kako bi se smanjile šanse ponovnog nastanka.
Kao što rekosmo, postoje i prirodni lekovi za lečenje bradavica. Evo najpopularnijih:
Sok od limuna
Sveži sok od limuna je odličan antioksidans, te se zato koristi u raznim tretmanima – i kao beauty proizvod i kao lek. Protiv bradavica se možete boriti limunovim sokom, i to uz pomoć ovog jednostavnog recepta; iscedite sok iz jednog svežeg limuna i samo ga nanesite na bradavicu. Pustite da stajati 20 minuta i isperite običnom vodom. Za bolji efekat limunov sok nanosite na bradavicu dva puta dnevno. Limunska kiselina idealno će neutralizovati kožne izbočine, a rezultate ćete videti već kroz nekoliko nedelja.
Beli luk
 
Beli luk odlično deluje na sve kožne probleme uključujući i bradavice.
Ima snažan protuvirusni učinak, te u isto vreme deluje antibakterijski. Zato se često koristi pri detoksifikaciji tijela, te za lečenje sličnih tegoba.
Kako se koristi beli luk protiv bradavica?
Jednostavno, izgnječite dva do tri češnja belog luka a kad dobijete glatku smesu premažite njome mesto na kojem se nalazi bradavica i pustite da odstajati tri do četiri sata. Nakon toga isperite luk vodom.
Ovaj postupak treba ponavljati svaki dan dok ne dobijete željene rezultate.
izvor

Odvikavanje od sisanja palca

U Londonu postoji klinika koja pomaže deci da se odviknu od sisanja palca. Odvikavanje podrazumeva upotrebu raznih pomagala kao što su metalni i plastični umeci.

Naučno je dokazano da sisanje palca izaziva poremećaje u razvoju vilice i zuba, a što je još gore, neki stručnjaci govore o tome da su mnoge govorne mane uzrokovane sisanjem prsta.
S tim u vezi, u Londonu je otvorena klinika koja pomaže deci (i njihovim roditeljima) da se mališani odviknu od sisanja prsta.
Kliniku je u Londonu otvorila grupa stomatologa koja je lečila na stotine pacijenata sa problemima uzrokovanim sisanjem palca u detinjstvu.
Na pomenutoj klinici nude se razna pomagala: od metalnih umetaka koja se postavljaju u usta do plastičnih navlaka za palac koje se teško skidaju.
Stručnjaci tvrde da mogu uspešno da odvrate decu od ove loše navike koja, ukoliko se oduži, može da ošteti zube i vilicu.
Za mnoge je prizor malog deteta koje sisa palac slika apsolutne nevinosti. Međutim, u klinici upozoravaju da ukoliko se oduži, ta navika može da izazove neželjene posledice po zube i vilicu deteta.
Većina dece prestane da sisa palac u uzrastu između tri i šest godina, bez ikakvih posledica po njihove zube.
Oni koji, međutim, i dalje nastave to da rade u doba kada im izbijaju stalni zubi rizikuju iskrivljenje vilice i zuba, upozoravaju stomatolozi klinike “Metamorfozis” (Metamorphosis).
Osnivač klinike dr Nil Kaunihen kaže da je odlučio da otvori privatnu praksu nakon što je godinama lečio decu čije su vilice i zubi bili iskrivljeni zbog produženog sisanja palca.
izvor

Ne radite ovo svojim zubima

Stručnjaci su napravili “top-listu poslova” koje nikako ne bismo smeli da priuštimo svojim zubima. Nažalost, uprkos njihovim upozorenjima, mi to i dalje činimo.


 
Stomatolozi preporučuju da se kod njih dolazi bar dva puta godišnje u zavisnoti od toga u kakvom stanju su naši zubi. Ako je potrebno, zubara treba posećivati i češće – svakih dva do tri meseca.
Postoji ceo popis stvari koje nikako ne smemo da radimo svojim zubima:
1. Agresivno četkanje
Koristite li tvrdu četkicu i ako snažno stišćete dok perete zube, vaša caklina će nestati.  Prvo ćete izazvati preosetljivost zuba pa i razvoj karijesa. Umesto tvrdih koristite meke četkice i nežno, kružnim pokretima, barem dvaput dnevno po dve minute čistite zube.  To je pavilno pranje.
2. Agresivne pasta za zube
Neke paste za zube imaju presnažno delovanje. Zrnasta struktura može oštetiti caklinu i dovesti do problema sa zubnim mesom.
3. Loše je ako ne koristite zubni konac
Biće dovoljno ako jednom dnevno koristite konac za zube. Tako ćete sprečiti razvoj bakterija u ustima.
4. Gazirani sokovi
Gazirana pića, bilo da su dijetalna ili ne, sadrže fosfornu kiselinu koja vremenom može oštetiti zube. Ako već morate da pijete gazirano, pijte na slamku.
5. Hrana koja ostavlja fleke
Zubna caklina je kao sunđer. Sve ono što ostavlja mrlje na šolji ili tanjiru, ostavlja i na zubima – rezultat – žućkasta nijansa zuba. Oprezno i sa pastama za izbeljivanje, ni one nisu blage prema caklini.
6. Često grickate
Svaki put kad nešto pojedete, posebno ako je puno šećera i skroba, bakterije koje se normalno nalaze u ustima stvaraju kiseline koje razgrađuju hranu. Ali, ove kiseline mogu i da oštete zube. Sirova hrana, kao što je povrće i voće, uz i nakon obroka, može vam pomoći da to sprečite.
7. Zubi kao alat
Otvarate li zubima kese, flaše ili odmotavate čvorove, lako vam može ispasti plomba. Nije poželjno ni da žvaćete kockice leda, smrznute slatkiše i tvrde bombone.
8. Zanemarujete problem
Zubno meso koje krvari i hroničano prisutan neprijatan zadah upozoravaju na bolesne desni. Za borbu protiv lošeg zadaha pijte što više vode. Desni koje krvare moraju se nežno prati, a nužna je i upotreba zubnog konca. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, posetite stomatologa.
9. Ne ide vam se kod zubara
Ne idete dvaput godišnje na kontrolu? Neki bi zbog bolesnih desni trebalo i češće na pregled – svaka tri meseca.
10. Ne marite za negu usana
Ma kako zdrave zube imali, osmeh će vam pokvariti suva i ispucala usta. Usne negujte balzamom i unosite dovoljno tečnosti.
izvor

Visoka temperatura kod dece

Koja je „normalna“ telesna temperatura?

Raspon normalnih vrednosti je 36^oC-37^oC mereno aksilarno (pod pazuhom), a 36,5^oC-37,5^oC mereno rektalno (u guzi). Često je izgled osobe bolji pokazatelj stanja nego same brojke, jer  je temperatura je praćena osećajem bolesti, neugodnosti i slabosti.
 

Na šta treba paziti?

U slučaju da Vi, Vaše dete ili neko od Vaših ukućana ima temperaturu, važno je pažljivo pratiti bolesnika: temperaturu, disanje, kožu, stanje svesti, bol i ako uočite nešto neobično ili zabrinjavajuće ili ako Vam se učini da postoji i najmanja sumnja da je možda reč o stanju ili bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, odmah se javite lekaru. Poseban oprez potreban je kad su deca u pitanju: kod novorođenčadi, dojenčadi i male dece, razvoj bolesti može se ponekada odvijati vrlo brzo, u roku od nekoliko sati.

Dete/bolesnika sa temperaturom treba odmah odvesti na pregled ako

• je mlađe od tri meseca
• je temperatura viša od 40^oC
• je vrat ukočen
• je prisutna bol pri saginjanju glave prema napred
• ima osip
• ima napadaj konvulzija
• ima jaku glavobolju i povraćanje koje ne prestaje
• otežano diše
• otežano guta ili jako slini
• neutešno plače
• je osetljivo na dodir
• je neobično pospano ili se ne može probuditi
• se odaje utisak „jako bolesnog“
• vrućica traje dulje od 3 dana

Snižavanje povišene temperature – šta možete učiniti sami

Ako je temperatura uzrokovana  zaraznom bolešću, povišenje telesne temperature koristi organizmu u svladavanju bolesti, jer podstiče odbrambene reakcije organizma. S druge strane, visoka temperatura (više od 39^oC) izaziva osećaj slabosti, razdražljivosti, mamurnost ili glavobolju, može izazvati dehidraciju (telo kod povišene telesne temperature gubi više vode nego uobičajeno), febrilne konvulzije, kao i druge ozbiljne komplikacije. Zbog toga, bolesniku povišenu temperaturu, posebno kada je viša od 39^oC, treba suzbijati hlađenjem i lekovima koji snižavaju povišenu telesnu temperaturu (antipireticima).

Kako rashladiti dete/bolesnika sa temperaturom?

• skinutog bolesnika smestiti u kadu ili lavor u kome su 2-3 prsta mlake vode i celu kožu (osim lica i glave) uz pomoć krpe, sunđera, odnosno tuša prelivati vodom nekoliko minuta, jer voda na taj način oduzima telu znatnu količinu toplote. Svakih 15 minuta meriti temperaturu i postupak ponavljati dok temperatura ne padne ispod 39^oC.
• obloge od mlake vode treba primeniti na taj način što se dete umota u mokre, mlake oceđene komade tkanine (pelenu, peškir) od vrata do pete i da se preko toga stavi deblji suvi peškir. Nakon 5 – 10 minuta sve se to skine i osuši koža.

Nemojte zaboraviti: temperatura je samo simptom neke bolesti i nema je smisla lečiti antibioticima na svoju ruku dok ne znamo uzrok. Bude li potrebno, bolest će se lečiti antibioticima, ali o tome treba odlučiti lekar.

izvor

Prirodni lekovi protiv upale grla

Bol u grlu prilikom gutanja, povišena temperatura, glavobolja i bolovi u zglobovima i mišićima ukazuju na anginu ili tonzilitis, jednu od najraširenijih zimskih bolesti. 

Najčešće se radi o upali prouzrokovanoj streptokokom koja zahvata ždrelo, krajnike ili limfne čvorove na vratu. Bolest zahteva lečenje, a terapija se određuje nakon uzimanja brisa iz grla. 

Probajte i ovo: četiri kašike žalfije skuvajte u dve čaše vode, ostavite da stoji pola sata, procedite i ispirajte grlo više puta dnevno

Međutim, postoje narodni recepti pomoću kojih mogu da se ublaže početni simptomi i bolovi u grlu.

 

TOPLE OBLOGE OKO VRATA – Meku tkaninu natopite rastvorom sirćeta i vode, rakijom ili razblaženim alkoholom, stavite oko vrata i preko obmotajte deblju maramu ili šal. Oblog držite najmanje dva sata.

MOĆNI LIMUN – U početnom stadijumu angine efikasna su sredstva na bazi limuna. Narodni lekari savetuju da se u ustima, što bliže krajnicima, drže po dve kriške limuna, očišćene od kore, i lagano sisaju. Kad limun omekša, možete ga progutati, a isti postupak ponovite kroz pola sata.

SREDSTVA ZA ISPIRANJE GRLA – U čašu sveže isceđene cvekle sipajte kafenu kašičicu zdrobljenog belog luka, pa prelijte čašom prokuvane i ohlađene vode. Ostavite da odstoji pet-šest sati, ali mešajte na svakih pola sata, zatim procedite i ispirajte grlo nekoliko puta na dan.
izvor