Bol u kolenima je veoma čest kod osoba u srednjim i poznijim godinama, pogotovu žena. Posledica je propadanja najpre hrskavice, a zatim i kostiju. Promene (degenerativne) se razvijaju godinama pa i decenijama bez nekih posebnih tegoba. Postepeno trošenje hrskavice vodi oštećenju zgloba kolena, koje se naziva gonartroza.
Najpre se hrskavica zgloba istanjuje, da bi kasnije potpuno nestala ostavljajući kosti da se grubo taru pri pokretima. Hrskavica se neprekidno troši, ali i obnavlja, tako da stepen oštećenja zgloba zavisi od toga koji je proces izraženiji. Razgradnju hrskavice ubrzavaju citokini (faktori zapaljenja), a njenu obnovu podstiču faktori rasta.
Na ivicama kostiju stvaraju se koštani izraštaji u obliku trnova (osteofiti), koji ograničavaju pokretanje zgloba. U kostima nastaju maleni prelomi i ciste.
Uzrok gonartroze nije poznat. Verovatno postoji uticaj više faktora. Postoji nasledna sklonost ka oboljenju kolena. Ako se tegobe jave još u mladosti znak su da će osoba kasnije u životu verovatno imati gonaztrozu. Gojaznost opterećuje kolena, te smanjenje telesne težine smanjuje rizik od bolesti. Ponavljanje manjih trauma i često izvođenje pojedinih pokreta može dovesti do oštećenja zgloba. Posebno je rizično oslanjanje na kolena kao kod parketara i dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama. Nošenje neudobne obuće takođe ima uticaja.
Gonartroza se često javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena, a hormonska supstituciona terapija smanjuje rizik. Znatan uticaj na pojavu bola u kolenima imaju pojedine bolesti, kao hemohromatoza, akromegalija, giht, reumatoidni artritis, Perthesova bolest i deformiteti, kao urođeno iščašenje kuka, ravni tabani O i X noge.
Bol u kolenima se najčešće javlja pri hodanju po neravnom terenu i silaženju niz stepenice. U miru bol nije prisutan. Godinama pre pojave bola postoji povremeno pucketanje u kolenima. Bol obično nije jak. To je tištanje i žiganje, praćeno osećajem zategnutosti i ukočenosti kolena.
Ponekad pri hodu koleno može iznenada da se ukoči, pa oboleli mora da stane. Kasnije može doći do deformiteta u vidu X ili O nogu, a samo u najtežim slučajevima postoji nemogućnost potpunog ispružanja ili savijanja noge. Gonartroza može da se iskomplikuje izlivom tečnosti u zglob (hidrops kolena).
Kod gonartroze laboratorijske analize daju normalan rezultat (sedimentacija, leukociti, C reaktivni protein), sem kod bolesnika koji boluju od reumatoidnog artrita ili gihta. Na rendgenskom snimku se vidi suženje zglobnog prostora, osteofiti, subhondralna skleroza kosti i ciste u kostima. Na osnovu rendgenskog snimka moze da se postavi dijagnoza bolesti, ali se nezna prognoza, jer pomene mogu da budu jako izražene, a da čovek nema tegobe i obrnuto. Magnetnom rezonancom (MR) se uočavaju početne promene. Njome se može izmeriti debljina hrskavice, što je bitno za ocenu napredovanja bolesti i uspeha terapije.
Osoba sa gonartrozom može godinama da bude bez tegoba. Bolest napreduje jako sporo, sa periodima pogoršanja i smirivanja tegoba. Radna sposobnost je dugo očuvana, a invalidnost je retka.
Degenerativni proces se ne može zaustaviti, ali se mogu smanjiti tegobe i popraviti funkcija zgloba. Korisno je smanjenje telesne težine, vežbe, kao i izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja.
Mogu se koristiti lekovi protiv bolova (analgetici). Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (u obliku tableta, krema i gela) smanjuju bol i ukočenost kolena. Ako postoji jak bol i izliv tečnosti u zglobu primenjuju se kortikosteroidi u zglob ili pored njega. Ne postoje podaci da je korisno da se ovo primenjuje dugotrajno.
Veštačka sinovijalna tečnost može da se ubaci direktno u zglob. Smanjuje bol i popravlja funkciju zgloba tokom šest meseci. Do prolaznog poboljšanja dovodi fizikalna i banjska terapija, kombinovana sa vežbanjem. Ona povećava pokretljivost kolena i jača snagu mišića čime koleno biva rasterećeno i manje bolno.
Od hiruruških metoda najefikasnija je zamena zgloba kolena veštačkim. U zglob mogu da se ubrizgaju sredstva koja štite i obnavljaju hrskavicu (hondroprotektivni lekovi). Od zaštitinika hrskavice koriste se glukozaminoglikat polisulfat, pentosan sulfat, diacerin, ekstrakti soje i avokada, hijaluron i dr. U ispitivanju su tretman faktorima rasta, transplantacija hondrocita i implantacija arteficijelnog matriksa.
Autor: Dr Gordana Grujić
