Miomi su najčešći tumori ženskih polnih organa i čine 95% svih benignih tumora materice. To su dobroćudni (benigni), čvrsti tumori, sastavljeni od mišićnog i vezivnog tkiva.
Obično se otkrivaju između 30 i 50 godina. Retko se javljaju pre dvadeset pete godine, rastu do menopauze, a zatim se spontano smanjuju. Zbog toga se zaključuje da su posledica povećanog lučenja hormona estrogena. Novi miomi se nikada ne javljaju posle menopauze. Ako se tumor javi ili raste posle menopauze sigurno je maligni.
Miomi se retko javljaju pojedinačno. Obično ih ima 2 - 3, nekada viče, pa i više desetina. Pojedinačni su veći, a ako ih ima više onda su manji. Obično nastaju u zidu materice i tu se i zadržavaju (intramuralni). Daljim rastom mogu da se šire prema materičnoj šupljini (submukozni) ili prema trbušnoj maramici (subserozni). Tumor može da se odvoji od materice peteljkom kroz koju prolaze krvni sudovi koji ga ishranjuju. Takav miom može da se uvrne, što izaziva bol, infekciju i nekrozu tumora. Veoma retko u miomu može da se razvije maligni tumor sarkom.
Mali miomi ne uzazivaju nikakve tegobe. Kada narastu, vrše pritisak na okolne organe, pa žena može da ima osećaj punoće u donjem delu trbuha, učestalo mokrenje, tegobe pri mokrenju, zatvor ili bol u krstima. Miom često prate neuredna krvarenja, ponekad jako obilna i učestala. U drugim slučajevima menstruacija je redovna, ali obilna i dugotrajna. U oba slučaja to pratimalokrvnost.
Dijagnoza mioma se postavlja ginekološkim i ultrazvučnim pregledom. Ultrazvukom se precizno odredjuje veličina, lokalizacija i eventualna promena u tkivu tumora.
Ovi veoma česti dobroćudni tumori, se leče isključivo hirurški. Kod mlađih žena se nastoji da se odstrani samo miom. Kod žena koje više ne žele ili ne mogu da rađaju odstranjuje se cela materica.
Operacija je neophodna ako tumor brzo raste, maligno alteriše, ako se u njemu zapaze degenerativne promene, ako ne može da se utvrdi da li pripada materici ili jajnicima i ako je uzrok neplodnosti ili spontanih pobačaja. Treba operisati i tumor na veoma tankoj peteljci, jer može da se uvrne, kao i jako veliki, jer može da nekrotiše (nekroza je vrsta truljenja tkiva).
Miomi i trudnoća
Neke miome prati sterilitet. Tu se nezna da li je on uzrok steriliteta ili su miom i sterilitet posledice nekog poremećaja, pre svega povišenog lučenja hormona estrogena.
Iako većina žena sa miomima normalno zatrudni i iznese trudnoću mogući su problemi. Miomi mogu da vrše pritisak na plod i da dovedu do spontanog pobačaja. To pre svega zavisi od broja, veličine i lokalizacije tumora. Tokom trudnoće može da dođe do iznenadnih jakih bolova zbog uvrtanja tumora ili njegove nekroze. U tom slučaju se hitno operativnim putem odstranjuje tumor i trudnoća se nastavlja.
Zbog pisustva tumora porođajne kontrakcije mogu da budu slabe, što produžuje porođaj. Izbacivanju posteljice može biti otežano, sa obilnim krvarenjem posle porođaja.
Kod većine trudnica sa miomom vaginalni porođaj je moguć, sem ako miomi svojim položajem ne zatvaraju porođajne puteve (miom previja). U tom slučaju porođaj se vrši carskim rezom uz nastojanje da se istovremeno odstrani tumor.
Autor: Dr Gordana Grujić
