Uzrok bolesti
Najčešći uzrok bola su degenerativne promene u lumbalnom delu kičme. Nastaju starenjem kičmenog stuba i njegovim opterećenjem sedećim načinom života ili teškim radom. Drugi, znatno ređi, uzroci su povrede, zapaljenja, tumori i suženja arterija. Promenama na kičmenom stubu doprinose starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića, fizički napor, podizanje deških predmeta, savijanje, iznenadni nezgodni pokreti, neudoban ležaj, pušenje i debljina.
Promene na kičmenom stubu
Između pršljenova se nalaze međupršljenski hrskavičavi diskusi. Oni imaju jezgro okruženo prstenom. Zbog opterećenja kičme, vremenom dolazi do sušenja jezgra i pojave pukotina na prstenu. Pri naprezanju jezgro moze da prodre u pukotine prstena izazivajući bol. Ovo su postepene višegodišnje promene. Međutim, pri naglom pokretu prsten može da prsne. Tada jezgro iscuri i vrši pritisak na korenove živaca ili (redje) na kičmenu moždinu - nastaje diskus hernija.
Diskus hernija se najčešće javlja na najopterećenijem delu kičme, a to je između četvrtog i petog lumbalnog pršljena L4-L5) i između petog lumbalnog i sakralne kosti (L5-S1).
Tegobe
Bol se može osećati samo u krstima (lumbago) ili se spuštati duž noge (lumboishialgija). Pojačava se pokretu i naprezanju. Tegobe mogu biti u vidu lakog bola i osećaja ukočenosti. Međutim, bol može biti veoma jak uz grč mišića (stegnutost) i ograničenu pokretljivost u zahvaćenom delu kičme. Ne retko čovek je iskrivljen ka bolesnoj strani, sprečavajući time povredu živca. Naročito je onemogućeno pokretanje unazad.
Tegobe se nekada javljaju postepeno uz povremena pogoršanja. Moguća je iznenadna pojava bola nakon naglog pokreta ili podizanja tereta. Kako god da je bolest počela - ponavlja se.
Zbog pritiska na nerve može da se oseća trnjenje (kao mravinjanje). Osetljivost na dodir može biti smanjena do potpune neosetrljivosti. Kod diskus henrije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.
Bol u krstima može da zrači u sedalni predeo, prema kuku i duž noge. Bol i/ili trnjenje može da se oseća duž spoljašnje strane natkolenice i potkolenice i prednje strane stopala do palca ( L4-L5 ). U težim slučajevima postoji i slabost mišića i nemogućnost stajanja i hoda na petama. Bol može da bude izraženiji duž zadnje strane noge do pete, spoljašnje strane stopala i malog prsta ( L5-S1 ), a u težim slučajevima nije moguće stajanje ili hod na prstima.
Ako dođe do pritska na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae javlja se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju
Dijagnoza
Rendgenski snimak ne daje mnogo podataka. Nalaz može biti normalan ili se vidi suženje međupršljenskog prostora, sa ili bez trnolikih iozraštaja na pršljenovima (osteofiti). Od veće je pomoći kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR). Oni pokazuju u kakvom stanju je meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv. Elektromijelografija pokazuje mesto i stepen oštećenja. Laboratorijski nalazi su uglavnom normalni, osim kod zapaljenjskih i malignih procesa, gde je sedimentacija ubrzana, alkalna fosfataza povišena i postoji disproteinemija.
Lečenje
Strogo mirovanje je zabranjeno. Preporučuje se samo kod diskus hernije u fazi izuzetno jakog bola. Bolesniku obično najviše odgovara ležanje na leđima sa savijenim kolenima. Dok su bolovi jaki treba da izbegava nagle pokrete i podizanje tereta. Mirovanje treba da traje što kraće, u protivnom se produžuje oporavak. Zatim sledi lagano aktiviranje. koriste se lekovi protiv bolova (analgetici i nesteroidni antireumatici kao (Brufen, Diklofen, Rapten K, Nimulid, Movalis) u obliku tableta, krema ili gelova. Uz to mogu da se koriste glikokortikoidi, koji smiruju zapaljenjski otok. Kada se akutni bol smiri započinje se fizikalno i banjsko lečenje.
Autor: Dr Gordana Grujić
