Zapaljenje štitne žlezde, tireoiditis, je sve češća bolest. Može početi naglo ili postepeno, podmuklo, dajući različite tegobe i prolazeći kroz fazu pojačanog, smanjenog ili normalnog lučenja tireoidnih hormona.
Hronični tireoiditis - Hašimoto
Od svih zapaljenja štitne žlezde najčešći je hronični tireoiditis (Hašimoto). To je autoimuno zapaljnje, kod koga se u žlezdi nagomilavaju zapaljenjske ćelije (leukociti) i iz nepoznatog razloga formiraju se antitela, koja je oštećuju. Hašimoto je glavni uzrok hipoterioze odraslih i najčešći uzrok uvećanja štitne žlezde kod dece. Češće se javlja u pojedinim familijama i neretko udruženo sa drugim autoimunim bolestima.
Bolest je dugo bez tegoba, pa se bolesnici javljaju lekaru kada primete izbočinu na vratu. Štitna žlezda je uvećana, tvrda, pokretna i ne boli. Mnogi bolesnici se javljaju lekaru tek kada se razvije hipotireoza. Tada su zimogrožljivi, imaju suvu i perutavu kožu, promukao glas, trnjenje i bolne grčevi u mišićima, zatvor, smanjeno znojenje, usporene pokrete, otoke, usporen rad srca i lako se goje.
Pri pregledu ultrazvukom vidi se da je štitna žlezda uvećana, homogena i hipoehogena. Povećana su anti TPO i antitireoglobulinska antitela. Nekada je sedimentacija malo ubrzana i postoji blaga anemija. Hormoni su normalni ili postoji prolazno povišenje T4. Kasnije se razvija hipotireoza, sa porastom TSH i padom T4 i T3, a žlezda se smanjuje. Nastala hipoteroza se doživotno leči hormonima štitne žlezde. Preovladava stav da ne treba čekati razvoj hipotireoze za početak terapije, već nakon postavljanja dijagnoze primeniti tiroksin u cilju usporavanja rasta štitne žlezde.
Subakutni tireoiditis
Iako virusi nisu dokazani u tkivu štitne žlezde, smatra se da oni mogu izazvati zapaljenje. Bolest se naziva subakutni tireoiditis (gigatnocelularni tj. Quervainov tireoditis). Ima dobru prognozu i završava se potpunim oporavkom.
Subakutni tireoiditis obično počinje naglo, ređe postepeno. Bolesnik je slab, malaksao, brzo se zamara, ima povišenu telesnu temperaturu i preznojava se. Zatim se javlja bol različitog intenziteta. Širi se sa prednje strane vrata prema vilici, uvu ili potiljku. Nekad je izraženiji sa jedne strane vrata.
Štitna žlezda je bolna na dodir, ponekad uvećana. Hormoni su normalni ili je T4 prolazno povišen. Sedimentacija jako ubrzana, obično preko 50, nekada i preko 100. Bolest prolazi za nekoliko nedelja čak i bez lečenja, ali može da se ponavlja.
U lečenju se koriste samo lekovi protiv bolova i temperature. Ako su bolovi izuzetno jaki kratkotrajno se koriste kortiko preparati. Prolazna hipertireoza (ako se uopšte pojavi) se ne leči. Bolest se izuzetno retko komplikuje hipotireozom.
Akutni tireoiditis
Najređe zapaljenje štitne žlezde nastaje pod uticajem bakterija. Protiče kao akutni gnojni tireoiditis. Infekcija gljivicama ili parazitima se javlja samo kod osoba sa jako oslabljenim imunitetom (oboleli od AIDS-a). Oboleli ima povišenu temperaturu, groznicu i preznojava se. Koža na prednjoj strani vrata je topla i crvena. Oseća bol na prednjoj strani vrata, nekada jači sa jedne strane, koji se širi ka vilici i ramenima, a pojačava se pri gutanju i pokretanju glave.
Sedimentacija je ubrzana, hormoni obično normalani. Bolest se leči antibioticima. Ima dobru prognozu i samo izuzetno retko dovodi do hipotireoze.
Autor: Dr Gordana Grujić
