Prevremeni klimakterijum je gubitak menstruacije pre četrdesete godine. Mnoge žene nakon trideset pete godine imaju smanjenu plodnost i neuredan menstrualni ciklus. To predstavlja prvi simptom smanjene funkcije jajnika. Ona se može javiti i u dvadesetim godinama. To predstavlja veliki problem, jer se žene sve kasnije odlučuju za rađanje deteta tako da ih prevremeni klimaks može ostaviti bez potomstva.
Uzrok prevremene menopauze nije poznat. Poznata su stanja koja idu zajedno sa prevremenim klimaksom, pri čemu nije jasno da li su i njegov uzrok. Dve trećine žena sa prevremenom menopauzom imaju autoimuni poremećaj, koji se ispoljava postojanjem antitela protiv tkiva jajnika, sluzokože materice ili nekog od hormona jajnika. Uzrok tog autoimunog procesa nije poznat. Ove žene obično imaju bliske rođake obole od šećerne bolesti, reumatoidnog artritisa ili autoimune bolesti štitne žlezde.
Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku prevremenog klimaksa. 5 - 10% žena sa prevremenom menopauzom imaju majke i sestre sa istim poremećajem. Kod nekih žena jedan od dva X-hromozoma, ima smanjenu funkciju, što dovodi do poremećaja u radu jajnika. Ovaj poremećaj se sreće i kod žena kojima nedostaje jedan X- hromozom (Turnerov sindrom).
Prilikom hiruškog odstanjenja janika naglo nastaje klimaks, sa burnijim simptomma u odnosu na klimaks nastao postepenim gasenjem funkcie jajnika. Do poremećaja mogu dovesti i druge hirurške intervencije, koje remete snabdevanje janika krvlju.
Citostatici i zračenje trbuha mogu da dovedu do gašenja funkcije jajnika. Oštećenje jajnika je obično trajno. Retko se funkcija jajnika ponovo uspostavi nakon više meseci. Jajnik mogu oštetiti neke virusne infekcije, posebno virus zaušaka.
Tegobe su iste kao kod klimaksa koji nastupa oko pedesete godine, sem ako menopauza ne nastane naglo zbog odstranjenja jajnika. Najtipičnija tegoba su valunzi. Osećaju se kao napadi vrućine, praćeni crvenilom lica, vrata i grudi, nakon kojih sledi znojenje. Prisutno je i noćno znojenje.
Mnoge žene u tom "prelaznom periodu" pate od nesanice, nezainteresovanosti, depresije i anksioznosti. Osećaju strah bez vidljivog razloga. Uznemirene su, zabrinute i ponekad briznu u plač. Ne retko su zabrinute za svoje zdravlje. Taj strah pojačavaju neodređene tegobe u grudima i napadi lupanja srca. Mnogima smeta slabija koncentracija i lošije pamćenje.
U uobičajene klimakterične tegobe spadaju i fizički umor i glavobolja. Libido može biti umanjen. Od fizičkih promena javljaju se proširene vene i atrofija polnih organa. Promene na sluzokoži vagine mogu učiniti polni odnos bolnim. Postepeno, nekada brže, dolazi do smanjenja koštane gustine, što može dovesti do osteoporoze.
