Uvećana štitna žlezda - struma je najčešća bolest štitne žlezde. Sreće se osam puta češće kod žena nego muškaraca. Iako se može javiti kod mladih žena, češća je nakon pedesete godine života. Žlezda može biti ravnomerno uvećana što se naziva struma difuza. Može biti uvećana na račun jednog ili više čvorova.
Uvećana žlezda može proizvoditi normalnu količinu hormona i tada se naziva prosta, eutireoidna ili netoksična struma. mala netoksična struma ne izaziva tegobe. Ako znatno naraste može vršiti pritisak na organe vrata i izazivati kašalj, otežano disanje, posebno u naporu i noću, otežano gutanje i povremeno promenu boje glasa.
Pojedini čvorovi strume mogu proizvoditi veće količine hormona štitne žlezde (T3 i T4). To je polinodozna toksična struma koja je jedan od najčešćih uzroka hipertireoze. Ako u žlezdi postoji samo jedan čvor koji proizvodi veću količinu hormona to je benigni tumor toksični adenom.
Kod toksične strume i toksičnog adenoma dominiraju tegobe od strane srca. prvi znak bolesti može biti iznenadno lupanje srca kod sredovečne žene koja nije imala kardiovaskularne tegobe. Može se javiti srčana slabost, eventualno koronarna bolest. Kod pojedinih bolesnika mogu da budu prisutni svi znaci hipertireoze (lupanje srca, prekomerno znojenje, nepodnošenje toplote, gubitak težine, gušenje pri naporu, topla i vlažna koža, uvećana slezina, periferni otoci, lomljiva kosa, povećani apetit, nervoza, nemir, umor, grčevi u mišićima, česte stolice).
Ako je struma prosta i ne izaziva tegobe, hormonom tiroksinom u obliku tableta, može se usporiti njen rast. Ako struma vrši pritisk na organe vrata, naročito ako se širi iza grudne kosti treba hiruškim putem odstraniti jedan njen deo.
Ako je struma toksična tireosupresivnim lekovima se normalizuje nivo hormona T3 i T4, a nakon toga se primenjuje radioaktivni jod. On deluje samo u vrućem čvoru tj. čvoru koji pojačano luči hormone, tako da se nakon ove terapije retko javlja komplikacija u vidu hipotireoze.
