Visok krvni pritisak je bolest savremenog čoveka i u porastu je broj obolelih. Nažalost sve je češći kod mladih u tridesetim godinama, pa i mlađim. Hipertenzija doprinosi nastanku smrtonosnih kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. Utešno je da se lako otkriva i može da se normalizuje.
Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) se dijagnostikuje kada je gornji (sistolni) pritisak iznad 140 mmHg (18.7 kPa) i donji (dijastolnim) iznad 90 mm Hg (11.9 kPa). Najčešće su povišena oba, ali se hipertenzijom smatra i leči i stanje kada je samo jedan od njih povišeni.
U nastanku ove bolesti veliku ulogu igra nasleđe. Veliki broj obolelih ima gen odgovoran za pojavu hipertenzije (gen C3F). Sve osobe koje poseduju ovaj gen ne dobijaju hipertenziju. Međutim, kod njih, za razliku od zdravih, različiti faktori lako podižu pritisak. To su npr. povećan unos soli, preteran unos kafe, alkohola, nikotina, gojaznost i fizička neaktivnost.
Kod većine obolelih uzrok bolesti ne može da se pronađe (esencijalna hipertenzija, koja se sreće kod 95%). Oni doživotno piju lekove za sniženje pritiska, jer za sada ne postoji način da se bolest izleči. Nekada je hipertenzija posledica zapaljenja bubrega ili suženja bubrežne arterije (bubrežna hipertenzija), promena na aorti, koje se leče hiruškim putem i korišćenja pojedinih lekova. Kod nekih osoba se u stresnim situacijama pojačano luče hormoni i druge supstance koje stežu krvne sudove i dovode do skoka pritiska (neurogena hipertenzija). Poseban oblik bolesti su hipertenzija u trudnoći i poliglobuliji.
Bolesnik u početku nema nikakve tegobe. Zato je važno da se zdrvim osobama povremeno izmeri pritisak. Nekada, zbog straha od bolest, tegobe počinju tek kada čovek sazna da ima povišen krvni pritisak. Mlađi bolesnici, kojima pritisak "šeta" gore-dole (labilna hipertenzija) osećaju znojenje, uznemirenost, brzo menjaju boju lica, imaju hladne šake i stopala, lupanje srca i poremećaj sna.
Stariji ili bolesnici kojima je stalno povišen pritisak se češće žale na zujanje u ušima, jutarnje potiljačne glavobolje, lupanje srca, krvarenje iz nosa i vrtoglavice. Kada kod fiksirane hipertenzije dođe do oštećenja srca, mozga i bubrega, javlja se otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, nervoza, nesanica, nepravilan srčani rad, bolovi u grudima, glavobolja, grčevi u mišićima, utrnulost prstiju, obilno i noćno mokrenje.
Neophodno je da se bolest leči čim se dijagnostikuje, bez obzira što osoba u to vreme nema nikakve tegobe ili su one tako blage da joj ne remete kvalitet života, jer ona može izazvati brojne komplikacije. Vremenom dolazi do zadebljanja srčanog mišića, javlja šum na srcu, nekada aritmija i na kraju slabost srca. Može doći i do infarkta miokarda. Opasnost ove bolesti je i u tome što može uticati na moždano krvarenje i moždani infarkt. Komplikacije na bubrezima, sa bubrežnom slabošću se javljaju samo kod teške hipertenzije.
Važno je da merite pritisak kod kuće, jer nekim bolesnicima pritisak znatno skoči kad im meri lekar. To je hipertenzija belog mantila. Kod kuće treba da merite pritisak dva puta ujutru i dva puta uveče četiri uzastopna radna dana. Pre merenja pola sata ne treba da radite teži posao, da ne pušite i ne pijete kafu. Ruku stavite na sto u visini srca, manžetnu, takođe, postavite u visini srca. Ako merite na obe ruke, zapisujte veću vrednost. Zatim odredite srednju vrednost merenja, ne uzimajući u obzir prvi dan merenja. To je vrednost koja će interesovati vašeg lekara, jer pokazuje vaš najčešći pritisak i pokazuje efikasnost terapje, pod uslovom da ste lekove pili redovno.
Za lečenje hipertenzije je obično potrebna kombinacija nekoliko lekova koju može da odredi samo lekar. Nažalost, lekovima pritisak normalizuje tek 30% bolesnika. To je posledica, sa jedne strane, loše odabrane kombinacije lekova, a sa druge strane, činjenice da se bolesnici često ne pridržavaju propisane terapije ili nisu promenili stil života. Osim lekova potrebno je da smanjite unos soli, kafe i masne hrane, a da povećate unos kalijuma, koga ima u bananama i narandžastom voću i povrću, kao što su kajsije, narandža, šargarepa, bundeva. Morate da povećate fizičku aktivnost, a ako ste gojazni da normalizujete težinu. Dovoljno je da brzo hodate 30 do 45 minuta, najmanje 3 do 5 puta nedeljno.
Grupe lekova koji se koriste su antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora. Ne uzimajte na sviju ruku lekove koji su pomogli komšiji, jer ne postoji kombinacija lekova koja odgovara svima. Ako je poznat uzrok hipertenzije, on obično zahteva hirurško lečenje.
