Mnogi muškarci se žale da im je koža lica masna, a kosa se brzo masti. To je seboreja - povećano lučenja loja. Nekima od njih povremeno se javljaju crveni, perutavi pečati na čelu i oko nosa, što predstavlja hroničnu bolest masnih regija -seboroični dermatitis.
Dok je seboreja relativno česta, seboroični dermatitis muči do 5% muškaraca. Oba stanja se javljaju nakon puberteta, a najizraženija su oko četrdesete godine života.
Uzrok seboroičnog dermatitisa nije potpuno jasan, ali je sigurno da muški polni hormoni (androgeni) imaju znatnu ulogu, zatim gljivica Pityrosporum ovale, imunološki poremećaji i promena pH vrednosti kože. Do pogoršanja stanja dovode suvo i hladno vreme, slana hrana, umor i stres.
Na licu je koža najmasnija u predelu čela, oko nosa i brade, zatim iza ušiju i u ušnim kanalima. Dosta lojnih žlezda ima i na kosmatom delu glave, ispod pazuha u preponama i genitalnom predelu. To su takozvane seboroične regije. U njima se kod pojedinih muškaraca, ređe žena i novorođenčadi, mogu javiti crveni pečati različitih oblika, prekriveni beličasto-žućkastim ljuskicama.
Na kosmatom delu glave se javlja više jasno ograničenih ružičasto-crvenih polja prekrivenih masnim žućkastim ljuspama (skvame). Ljuspe mogu biti jako debele i teško se skidaju. Ponekad se šire na kožu čela, iza ušiju i na vrat. Ako se nadoveže infekcija stafilokokama crvenilo postaje izraženije, javlja se svrab i neprijatan miris.
Obična perut predstavlja blaži oblik seboroičnog dermatitisa. Crvenilo ivica očnih kapaka sa ljustenjem kože i ispadanjem trepavica je takođe oblik seboroičnog dermatitisa.
Seboroični dermatitis može zahvatiti kožu ispod pazuha, ispred grudne kosti, između lopatica na leđima i u genitalnom predelu. Polja bolesne kože se obično šire, slivaju, inficiraju i ponekad liče na ekcem.
Promene se javljaju u naletima, provocirane hladnoćom ili stresom. Leti se poboljšavaju ili povlače.
U lečenju seboroičnog dermatitisa najvažnije je uništiti gljivicu Pityrosporum ovale. Za kosu je to šampon sa ketokonazolom, koji se koristi dva puta nedeljno do povlačenja promena, a zatim preventivno jednom nedeljno. Efikasni su i šamponi sa cink-piritroinom ili selenijum-sulfidom. Obična perut se leči na isti nači. Za kožu se koriste ketokonazol, mikonazol, metronidazol u obliku krema, gela ili masti.
Ako su promene zapaljene, intenzivno crvene, primenjuju se kortikosteroidne masti, kreme ili rastvori. Koriste se kratkotrajno zbog neželjenih dejstava. Po prestanku primene kortikosteroida dermatitis se ponovo javlja. Kod infekcije bakterijama koriste se antibiotske masti i kreme. Ako su ljuspe debele i teško se skidaju koriste se keratolitici.
Od opšte terapije koriste se antibiotici, najčešće tertaciklini. U težim slučajevima koriste se lekovi koji smanjuju lučenje loja, sintetski antiandrogeni, zatim kortikosteroidi (kratkotrajno) i izotretioni.
Ako je koža masna, bez crvenila i ljuštenja, nije potrebno lečenje, već samo mleko za čišćenje kože ili blagi sapun. Koža se ispira mlakom vodom. Hladna pojačava lučenje loja. Masnu kosu treba prati dva do tri puta nedeljno. Češće pranje uklanja zaštitni hidrolipidni sloj i podstiče lučenje loja, tako da se kosa još brže masti.
Najčešća greška koju čine osobe koje se same leče je korišćenje masnih krema za kožu koja se peruta, što pogoršava stanje.
Autor: Dr Gordana Grujić
