Prirodni lek za zdrave bubrege - Rastavić

Rastavić je trajna višegodišnja korovska biljka koja može da naraste i do 80 cm visine. Na vrhu stabljike nalaze se cvetići u obliku klipa koji se brzo suše. Rastavić nema izražen miris, a ukus mu je opor i neprijatan. Raste po livadama, poljima, jarcima, uz reke, na vlažnim obroncima planina, na glinenom zemljištu…

 

Ova korovska biljka koristi se za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući silicijumskoj kiselini koju sadrži, sjajan je lek za kostobolju

U narodu poznat i kao konjski rep, šutkavac i preslica, rastavić se širom sveta koristi za lečenje mnogih bolesti. U Americi važi za biljku kojom se leči rak kostiju, u Španiji se koristi za lečenje raznih tumora, u Turskoj za hemoroide, a u Švedskoj za izbacivanje belančevina iz mokraće i kamena u žuči, kao i za dijareju i kod otežanog mokrenja.

ŠTA SADRŽI
Osim alkaloida, flavonoida, glikozida, karotina, vitamina C, smole, makro i mikroelemenata, rastavić sadrži silicijumsku kiselinu. Ova kiselina, osim silicijuma, sadrži i kalcijum, pa je zato rastavić odličan lek za prelome i povrede ligamenata. Pošto nivo silicijuma u kostima i vezivnom tkivu s godinama opada, čaj od ove biljke prirodna je zamena za ovaj mineral.
Kada kuvate čaj od rastavića, u vodu stavite kašičicu šećera jer će on ubrzati proces oslobađanja silicijumske kiseline.

ŠTA LEČI
Rastavić se koristi za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući kiselini koju sadrži može da smanji kamen u bubregu i pospeši njegovo izbacivanje.
Osim toga, leči i sve oblike malokrvnosti jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nezamenjivo je sredstvo u lečenju čira na želucu i bolesti mokraćnih kanala.
Rastavić olakšava i bolno mokrenje, sprečava zadržavanja mokraće, upale bubrega…
Prema nekim tvrdnjama, čaj od rastavića može da podmladi kožu i pomogne u borbi protiv bora.

PROVERENI RECEPTI

Čaj za izbacivanje tečnosti
Kašiku usitnjenih suvih listova rastavića prelijte šoljom hladne vode i zagrejte do ključanja. Sud poklopite i ostavite da stoji pola sata, a zatim procedite. Pijte dva do tri puta dnevno po šolju čaja posle jela.

Obloga protiv bolova
Stavite dve kašike usitnjenih suvih listova rastavića u cediljku, pa je držite iznad posude s kipućom vodom. Kada rastavić omekša, umotajte ga u pamučnu tkaninu i oblog stavite na bolno mesto.

Sok za jake kosti
Cedite 10 kašika svežih listova rastavića dok ne dobijete sok. Svako jutro, pre jela, uzimajte po pola kašičice soka.

Prašak za imunitet
Tri kašike suvih listova rastavića sitno istucajte u avanu da dobijete fini prašak. Uzimajte po pola kašičice praška svako jutro i veče, pre jela.

Prirodni deterdžent
Zbog visokog procenta silicijuma rastavić se često upotrebljava za čišćenje i poliranje mesinga, predmeta od bakra, kalaja i plemenitih metala, te ga zato zovu i „sudoper“  izvor

Prirodni cajevi za sve boljke

Isprobajte narodne lekove koji su veoma efikasni i svima dostupni. Napravite čajeve po starim i proverenim receptima i ublažite neke od najčešćih zdravstvenih tegoba.  

 
 
PRIRODNI DIURETIK
Čaj od maslačka ublažava bolove pri mokrenju i ubrzava izbacivanje viška vode iz organizma.
Pomešajte kašičicu osušenih listova maslačka, kašičicu cvetova i kašičicu sitno seckanog korena maslačka, stavite u posudu, prelijte šoljom ključale vode, poklopite i ostavite da odstoji. Posle 20 minuta procedite čaj i zasladite ga kašičicom meda. Dnevno pijte dve-tri šoljice čaja.

 
 
ZA ZDRAVIJI ŽELUDAC
Pelin je odličan prirodni lek za čišćenje krvi i jačanje želuca.
Izdrobite u avanu kašičicu pelina, pola kašičice korena lincure, pola kašičice različka, 1 cm štapića cimeta i pola kašičice rendane kore pomorandže. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, ostavite da odstoji deset minuta, pa procedite. Pijte pomalo nakon svakog jela.
 
 
UBLAŽITE NERVOZU
Redovno uzimanje čaja od matičnjaka pomaže kod nervoze, drhtavice gubitka apetita i glavobolje uzrokovane stresom.
Tri kašičice suvih listova matičnjaka prelijte šoljom kipuće vode, ostavite da odstoji desetak minuta, pa procedite. Pijte tri šolje dnevno najmanje šest nedelja.
 

POBEDITE ANEMIJU
Pripremite mešavinu od 35 g lišća breze, 70 g izdrobljenog semena komorača, 70 g lišća matičnjaka, 35 g ploda divlje ruže, 35 g cvetova zove i 35 g ljubičice. Kašičicu čajne mešavine prelijte šoljom vrele vode. Ostavite da stoji deset minuta, pa procedite. Pijte tri šolje dnevno u periodu od četiri do šest nedelja da biste pročistili organizam.
 

 
 
ZA JAČI ORGANIZAM
Kašičicu sušene koprive prelijte s 2,5 dl vrele vode, ostavite da odstoji 10 minuta, procedite i pijte tri puta dnevno.
Ovaj čaj rešiće sve probleme s ekcemom, glavoboljom, mokraćnim kanalima, želucem, anemijom…
Možete da ga pijete i kada vas muče virusne ili bakterijske infekcije.
 
 
 
ZA BOLJE VARENJE
Svež sok od bokvice, isceđen iz listova biljke, koristi se za lečenje upale želuca i creva. Jedna kašika dnevno rešiće vas svih tegoba. Da biste dobili sveži sok, bokvicu dobro operite, sitno je iseckajte i iscedite u sokovniku. Taj sok pomešajte s medom i uzimajte tri puta na dan po jednu kašiku.
Ukoliko sok od bokvice, ali bez meda, koristite kao oblogu, rešićete se i glavobolje.
 
 
ZA UBLAŽAVANJE PMS-A
U narodnoj medicini neven deluje tako što pospešuje znojenje, pojačava izlučivanje mokraće, umiruje grčeve creva, želuca i glatkih mišica, uravnotežuje mesečni ciklus.
Dva cveta nevena prelijte sa dva decilitra vrele vode i ostavite da odstoji pola sata. Procedite čaj i pijte ga tri puta dnevno posle jela.
 
 
ZA ISKAŠLJAVANJE
Zova podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a kada joj se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upalu gornjih disajnih puteva i reumu.
Napravite mešavinu od po 30 g cveta zove, po 20 g cveta belog sleza i komorača. Tri kašike ove mešavine poparite sa 4 dl ključale vode, poklopite i ostavite da stoji dva sata. Procedite i na svaka dva sata pijte po jednu kašiku.
 
 
ČAJ ZA ZDRAVO SRCE
Đumbir snižava vrednosti holesterola u krvi, smanjuje bolove, posebno reumatske, i povećava broj i pokretljivost spermatozoida. Oljuštite i iseckajte komad đumbira veličine palca. Stavite u 5 dl hladne vode, kuvajte oko 20 minuta, a zatim procedite i zasladite medom. Pijte nekoliko šolja dnevno.
 
 
PROTIV DIJAREJE
Lipa se tradicionalno koristi za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva.
Pomešajte po 25 g cveta lipe, zove i kamilice. Tri kašike ove biljne mešavine prelijte sa pola litra ključale vode, poklopite i procedite posle sat vremena. Pijte jednu šolju tokom dana.
 
 
PROTIV DEPRESIJE
Glavni sastojak kantariona je hiperforin, koji sprečava razgradnju serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje, i na taj način ublažava simptome depresije.
Pomešajte jednake količine suvih cvetova kantariona i hajdučke trave, prelijte ih sa dva decilitra vrele vode i ostavite čaj da odstoji 10 minuta. Pijte tri puta dnevno.
 
 
ZA SNIŽAVANJE TEMPERATURE
Da biste snizili temperaturu, napravite proverenu mešavinu lekovitih trava. Kašičicu cvetova zove, kašičicu lipe, kašičicu kamilice prelijte sa 2,5 dl vrele vode. Posle 10 minuta procedite čaj i pijte ga nekoliko puta tokom dana.
 

 
ZA MOKRAĆNE KANALE
Fruktoza iz brusnice onemogućava prianjanje bakterija na zid mokraćnih kanala, sprečava njihovo zadržavanje u urinu i pospešuje izlučivanje iz organizma, čime se smanjuje mogućnost širenja infekcije. U 0,5 l vode kuvajte 30 g suvih plodova brusnica dok polovina tečnosti ne ispari. Dodajte kašičicu meda i pijte tri puta dnevno posle jela po šolju čaja. Ukoliko imate povišen nivo šećera u krvi, čaj ne zaslađujte medom.
 
 
ZA MIRAN SAN
Narodna medicina protiv migrene, nesanice, ubrzanog rada srca i razdražljivosti preporučuje jagorčevinu, lavandu i kantarion.
Izmešajte 50 g jagorčevine, 25 g cvetova lavande i 10 g kantariona, prelijte s pola litra vrele vode i ostavite da odstoji tri minuta. Čaj procedite i pijte po jednu šolju svako veče, neposredno pre spavanja. Ako vam je čaj gorak, zasladite ga sa malo meda.

 
ZA JAČI IMUNITET
Pomešajte u većoj staklenoj tegli 100 g suvih cvetova ehinacee, 50 g matičnjaka, 50 g propolisa i 500 ml 70-procentnog alkohola. Zatvorite teglu i ostavite je na tamnom mestu 14 dana. Procedite sadržaj i čuvajte ga u dobro zatvorenoj flašici. Tri puta na dan uzimajte po trideset kapi.
 
 

PROTIV UPALE GRLA
Zbog virusne prehlade, prevelikog naprezanja glasa ili suvog vazduha grlo postaje nadraženo. U oporavku će vam pomoći:
Zeleni čaj s medom
Prelijte kašičicu listova zelenog čaja šoljom proključale vode i ostavite poklopljeno oko pet minuta. Procedite čaj, dodajte kašiku meda i ispirajte grlo četiri puta dnevno po pet minuta.
izvor

Bela imela - prirodni lek za lečenje visokog krvnog pritiska

Imela se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, arteroskleroze, poremećaja srčanog ritma, slabosti nervnog sistema i nesanice.
 

 
Sigurno ste nekada, početkom zime, na jabukama i kruškama videli okrugli grmić s belim plodovima. To je bela imela, vrlo zanimljiva biljka koja opstaje tako što od svojih domaćina krade vodu bogatu mineralnim materijama.
Iako parazit, bela imela je poznata lekovita biljka još iz vremena Hipokrata i Plinija. Germani su je smatrali jakim magijskim oružjem, keltski druidi koristili su je u obredima za pravljenje napitaka za snagu, hrabrost i nepobedivost, a u Tirolu se i danas, pod nazivom „veštičina metla“, koristi kao tradicionalno sredstvo protiv uroka.

 
KAKO IZGLEDA
Stabljika imele ima račvaste grane s obiljem grančica na čijim se krajevima nalaze po dva duguljasta zelenkastožućkasta lista. Cvetovi imele su žućkasti, a plod beo, pun lepljivog sadržaja i crnih semenki.
Imelinim sluzavim bobicama hrane se ptice i prenose ih s drveta na drvo. Semenka se svojim lepljivim nitima vezuje za koru drveta, na njoj klija i razvija se u odraslu biljku. Imela cveta u aprilu, a plodovi sazrevaju početkom zime.
 
LEKOVITE MATERIJE
Bela imela je bogata polipeptidima, bioflavonoidima, histaminom i aminima. Ipak, hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi. Dokazano je da imela s kruške najbolje stabilizuje krvni pritisak, a bela imela s jabuke mnogo slabije.

ŠTA LEČI

 Imela poboljšava metabolizam i rad organa za varenje. Posebno dobre efekte ima na srce, bilo da se radi o angini pektoris, postinfarktnim stanjima, srčanim slabostima posle preležanih infektivnih virusnih bolesti ili kod staračkog izmorenog srca i slabosti srčanog mišića.
Imela se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, arteroskleroze, poremećaja srčanog ritma, slabosti nervnog sistema, nesanice…
Naučno je potvrđeno da imela reguliše i nizak i visok krvni pritisak uzrokovan smetnjama u krvotoku.
Lekovite materije iz ove biljke normalizuju protok krvi i uravnotežuju rad srca.
Osim toga, imela je najbolje sredstvo za lečenje oboljenja izazvanih pojačanim radom štitne žlezde.

UNIVERZALNI ČAJ

Šest kašičica suvih i usitnjenih listova imele prelijte sa 750 ml hladne vode i ostavite da odstoji preko noći. Procedite i pijte tri puta dnevno po 250 ml nezaslađenog čaja
izvor

Prirodni lekovi protiv dijareje

Dijareja je simptom raznih bolesti, od lakših do ozbiljnijih. Možda je u pitanju "pokvareni želudac" ili infekcija, zaraza gripom ili pak neuhranjenost. Bolesti creva i sistema za varenje često rezultiraju dijarejaom, a ponekad je u pitanju infekcija parazitom. Stručnjaci smatraju da svaka dijareja koja ne traje duže od dva dana nije opasna, a sve preko toga zahteva hitan odlazak kod lekara.


 

Isprobajte razne metode u borbi protiv dijareje, najlakše je da se opredelite za lekove

Ono što je nezgodno, je to što se uz dijareju često javljaju i stanja kao što su dehidracija, gubitak apetita, mučnina, bol u želucu ili grčevi i temperatura. Mi smo ovde izdvojili nekoliko prirodnih rešenja koja mogu da vam .
 
KORIJANDER
Ova biljka ima brojne zdravstvene prednosti. Lišće joj je bogato proteinima, mastima, mineralima, vlaknima, ugljenim hidratima i vodom. Minerali i vitamini uključuju: vitamin C, kalcijum, fosfor, gvožđe, karotin, tiamin, riboflavin, niacin, natrijum, kalijum i oksalne kiseline. Za lečenje dijareje koristite suvi korijandar.
 
BOROVNICE
Ovo voće je bogato antioksidansima. Učinak se potencira ako borovnice konzumirate s probioticima – dobrim bakterijama iz jogurta i sličnih proizvoda. Za razliku od svežih bobica koje blago čiste organizam, sušene borovnice zaustavljaju dijareju.
 
ĐUMBIR
Sadrži analgetička, antipiretička, antibakterijska i svojstva sedativa, a brojne istraživanja su pokazala delotvornost đumbira u lečenju dijareje.
Probajte čaj: dve kašičice svežeg đumbirovog korena ostavite na 15 minuta u vrućoj vodi i procedite. Čaju po ukusu i navici, dodajte med ili limun.
izvor

Pojačan vaginalni sekret - colpitis

Pojačan vaginalni sekret, promenjenog izgleda i mirisa je posledica zapaljenja sluzokože vagine - kolpitis ili vaginitis. Iako je sluzokoža vagine po prirodi jako otporna, infekcije su najčešće ginekološke bolesti.

Postoje stanja koja smanjuju otpornost sluzokože i dovode do infekcije. To je pre svega menstruacija. Tokom nje se smanjuje kiselost vagine što pogoduje razmnožavanju nekih bakterija i gljivica. Zato mnoge žene nakon menstruacije osećaju peckanje, svrab ili neprijatan miris vaginalnog sekreta. Zapaljenje grlića i tela materice pojačava sekreciju. Poremećena funkcija janika sa smanjenim lučenjem hormona estrogena menja sastav sluzokože i čini je podložnom infekciji. Iz tog razloga do kolpitisa lako dolazi u klimaksu i postmenopauzi. Česti uzroci vaginitisa su smanjenje opšte otpornosti organizma, kao i oštećenje sluzokože tamponima i mastrurbacijom. Uporan svrab zbog infekcije gljivicama može biti prvi znak šećerne bolesti.

Kod žena u reproduktivnom periodu vaginitis je najčešće izazvan različitim bakterijama (III grupa vaginalnog sekreta). Stafilokoke, streptokoke, ešerihija... izazivaju neugodan svrab i obilan beličas sekret neprijatnog mirisa. Tegobe su posebno uzražene nakon menstruacije i polnog odnosa. Neke žene ih ne osećaju ili im ne pridaju značaj, te se infekcija otkriva pri kontrolnom pregledu. Lečenje se sprovodi antibioticima i preparatima koji sadrže laktobacilus. Najefikasnije je da se uradi antibiogram brisa i sprovede lečenje po njegovom rezultatu.

Trihomonas vaginalis (V grupa sekreta) izaziva svrab, pečenje i peckanje pri mokrenju. Daje obilan, žutozelen, penušav sekret, neprijatnog mirisa. Značaj ove infekcije je u tome što može dovesti do steriliteta, tim pre što često ne daje tegobe tako da je žena ne leči. Leče se istovremeno oba partnera metronidazolom (vaginalete i tablete).

Gljivica kandida albikans je normalni stanovnik sluzokože vagine. Ako se previše namnoži izaziva uporan svrab, pečenje i pojačan sekret beličaste boje koji liči na zgrušalo mleko. Vaginitis izazvan kandidom (VI grupa vaginalnog sekreta) se najčešće javlja kod trudnica, žena koje imaju dijabetes, kod pada imuniteta ili nakon korišćenja antibiotika. Kod upornog ponavljanja gljivične infekcije potrebno je lečiti oba partnera, pri čemu žena koristi antimikotik u obliku vaginaleta i tableta, a muškarac u obliku tableta i kreme.

Infekcija gonokokom (IV grupa vaginalnog sekreta - VS) je polno prenosiva bolest. Kao osetljiva bakterija zbog širokog korišćenja antibiotika gonokok nije naročito čest izazivač vaginitisa. Leči se antibioticima kod oba partnera.

Normalan nalaz vaginalnog sekreta (I i II grupa VS) sadrži ćelije sluzokože vagine, leukocite i Dederlajnove bacile, koji štite sluzokožu od zapaljenja.

Autor: Dr Gordana Grujić

Ciroza jetre

Ciroza jetre

Ciroza jetre je teška hronična bolest sa ošrećenjem jetrinih ćelija. Oštećena jetra ima mogućnost obnavljanja, ali se to ostvaruje haotično sa formiranjem ožiljaka i sve većim poremećajem funkcije ovog važnog organa.

Sve bolesti koje oštećuju jetru mogu vremenom da dovedu do ciroze. Najčešće su to hronični hepatitis i alkoholizam, zatim zastoj žuči, dok su nagomilavanje gvožđa i autoimuna žutica znatno ređi uzrok bolesti. Na pojavu alkoholne ciroze jetre utiše veća količina alkohola u dužem vremenskom periodu uz ishranu siromašnu belančevinama.

Bolesnik sa cirozom može dugo da bude bez tegoba. Kasnije postaje malaksao, nema apetit, oseća mučninu, težinu u želucu, ne podnosi masnu hranu, gubi težinu i mišičnu masu. Boja kože se menja, postaje žuta ili sivkasta. Beonjače su žute i kada nije izražena žutica kože. Na koži lica, prsa i ruku javljaju se zvezdasta ili paučinasta proširenja kapilara (spajder nevus). Dlanovi mogu biti crveni.

Kasnije se kod muškaraca smanjuju testisi (atrofija), uvećavaju mlečne žlezde (ginekomastija) i gubi se tipična muška dlakavost. Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa. Kod oba pola može ciroza može da bude uzrok steriliteta.

Kao znak pogoršanja bolesti javlja se slobodna tečnost u trbuhu. Bolesnik luči sve manje mokraće, koja ima tamnu boju kao pivo. Trbuh je napet, raste sve više u kontrastu sa tankim rukama i nogama. Vrši pritisak na pluća i otežava disanje. Pogoršanje žutice je takođe loš prognostički znak, kao i slabije izražena žutica, koja dugo traje.

Kao komplikacija ciroze javlja se krvarenje iz proširenih vena jednjaka i ulkusi na želucu. Zbog slabijeg imuniteta dolazi do nopavljanja infekcija, a nekada i do raka jetre. Završna faza ciroze je hepatična koma. Predhodi joj konfuzija, poremećaj ritma sna, grubo podrhtavanje ruku. Bolesnik veci deo noci i dana spava, otezano govori i upada u komu.

Još u početnom stadijumu bolesti ultrazvukom se uočava uvećanje slezine i jetre. Postoje laboratorijski poremećaji, ali nisu svi važni za postavljanje dijagnoze. Povećanje bilirubina je znak žutice. Ukupne belančevine u serumu su snižene, a gamaglobulini povećani. Pojedini faktori zgrušavanja krvi su sniženi, zbog čega se javljaju krvarenja. Sniženje V faktora koagulacije je loš prognostički znak. Transaminaze (AST i ALT) su povišene. Biopsija jetre je važna za postavljanje dijagnoze u početku bolesti kada tegobe nisu naročito izražene. Treba je naročito raditi kod osoba sa hroničnim hepatitisom.

U principu ciroza je neizlečiva bolest, ali se može usporiti njen tok. Kod alkoholne ciroze stanje se znatno poboljšava prestankom konzumiranja alkohola. Neophodan je odmor i pravilna ishrana. Dovoljno je ležati preko dana nekoliko sati. Iz ishrane treba izbaciti masnu hranu, suhomesnate proizvode i alkhol. Unosi se posno meso, posniji mlečni proizvodi, raznovrsno voće i povrće. U prekomatoznom stadijumu smanjuje se unos belančevina i soli. U terapiji se mogu koristiti kortikosteroidi, diuretici kod postojanja slobodne tečnosti u trbuhu. Transplantacija je definitivno izlečenje i sprovodi se kad god je moguće naći odgovarajućeg donatora organa.
Autor: Dr Gordana Grujić

Gde muškarci greše u seksu?

Ako greše žene, zašto ne bi i muškarci, i svaka žena bi prepoznala barem nekoliko grešaka u daljem delu teksta. Ako često čujete „Boli me glava“, možda grešite na svakom koraku.



Samo se prevrnu i zaspe


Možda je to muška zamisao komplimenta nakon seksa u smislu da ga je žena dobro izmorila, ali nije tačno. Ženama se seks ne završava orgazmom već onim što sledi. Pokušajte da ostanete budni i (bar malo) se mazite sa njom.

Podsmevate se njenim kompleksima

Ako se pokriva čim ostane gola i voli da gasite svetlo, nemojte dolivati ulje na vatru i šaliti se na račun njenih oblina. Ona misli da je debela i neprivlačna, vi je ubedite u suprotno.

Koristite njene grudi da se oslobodite stresa

Nije istina da sve žene vole kada im se grudi jako pritiskaju ili čak čupaju, to je samo mit u porno industriji. Pokušajte sa stranama njenih grudi da se zbližite i to na nežan način. Ako voli grublje, reći će vam.

Donosite svoj telefon u krevet

Kada ona želi seks mora biti potpuno opuštena jer sve ide iz glave, jasno. Ako ona pomisli da su vaše misli negde daleko možda neće više želeti da vodite ljubav. Potpuno joj se predajte a u telefon gledajte posle.

Ne pitate kada želite analni seks

To da ste promašili možete da pričate nekom drugom, a možete i ozbiljno kompromitovati njeno poverenje. Ako već toliko želite, dogovorite se. Možda se iznenadite, možda uspe, možda ne.

Loša higijena

Užasan zadah, gasovi, pazuh, miris piva – nećete je ovim zainteresovati. Ali ni previše afteršejva neće uraditi ništa valjano. Pre seksa obratite pažnju na pazuh, zube i neke osetljive delove.

Zabijate joj glavu

Većina jeste srećna kada vi želite oralni seks i voli da vam ugodi, ali retko koja voli kad je na to naterate. Ako već želite oralni seks, recite, zatražite ili je navedite, ali nikako upotrebom sile ili čupanjem kose.

Previše ste se zaleteli

Imate fetiš? U redu, svi ih imaju ali se to ne radi sa partnerom koga ste upoznali juče. Počnite polako, standardno, pa se polako uvedite u sopstvene priče, kada se bolje upoznate.

Uvek prvi završite

Ako joj se baš dopadate, izvući ćete se jednom, eventualno dvaput. Ali budite džentlemen i sačekajte da devojka doživi orgazam ili je zadovoljite nakon što se vi gotovi.

Ako previše brzo ejakulirate, pokušajte da vežbate – zaustavljajte mokrenje s vremena na vreme, time vežbate mišiće koji se aktiviraju prilikom ejakulacije.

Pregrubi ste sa prstima

To što vrlo energično stavljaju prste u vaginu i izvlače iz nje, može da prija samo onim ženama koje su plaćene da im prija. Morate vrlo voditi računa o klitorisu. Pitajte je kako želi da je dodirujete kako ne biste pogrešili ili je povredili.
izvor

Prvi poljubac pamti se zauvek, a žene po njemu biraju vezu

Iskustvo prvog poljupca dokazano je nezaboravno, a većina se seća čak 90 odsto detalja.
Sheril Kirshenbaum u knjizi "Šta nam govore naše usne" tvrdi da je za muškarce ljubljenje sredstvo kojim se dolazi do cilja, odnosno seksa.

Međutim,naučnici su zaključili da hormon testosteron koji se "prenosi" serijom mnogobrojnih i kratkih poljubaca, duže ostaje u telu nego tokom intenzivnog "francuskog poljupca".

- Malim i slatkim poljupcima žene se brže zaljube u muškarce. Obzirom na svoju romantičnu prirodu, žene imaju veća očekivanja od poljupca. Cene ga više nego muškarci, a zbog zamišljanja budućih događaja, neretko se razočaraju nakon što prvi poljubac usledi. Takva iskustva tipična su za mlade žene .

U Engleskoj su početkom 20. veka poljubac s otvorenim ustima doživljavali šokantnim i vulgarnim. Tada su se tako ljubili samo Francuzi i glumci u holivudskim filmovima.

Upravo su oni uticali na percepciju "francuskog poljupca" i on je postao prihvaćen širom sveta. U knjizi se spominje i američka studija iz 1950. koja je otkrila kako se jednim poljupcem prenosi 278 različitih bakterija, ali je oko 95 odsto njih bezopasno.
izvor

7 razloga zašto žene ne podnose fine momke

Devojke, kažu, žele fine i uglađene mladiće. Ipak, zabavljaju se sa "lošim", uzbudljivim frajerima. 

Devojke smatraju da sa finim mladićima seks nije kvalitetan i dovoljno uzbudljiv. Oni uvek deluju smireno, odmereno što nije dovoljno "strasno" ponašanje


Svaki momak ima i svoje dobre i loše strane, a najvažnije je da devojke ne budu opterećene njihovim uklapanjem u bilo koji model. Ovo je spisak "strana" koje se devojkama čine kao uzbudljive, a koje u kvalitetnom odnosu ne treba da budu presudne.  

PREVIŠE DOBRO DA BI BILO ISTINITO

Fini momci su previše fini. Niko ne može da bude toliko dobar, osim ako nije svetac. Zapravo, momci koji spadaju u ovu kategoriju su toliko opterećni da budu fini, uvek pravedni i pošteni prema svima da zaboravljaju da treba da žive stvaran život. Oni nikada ne bi uradili ništa neprikladno, a to nije stvarnost.
 
OTIRAČ
Dobri momci, da bi bili takvi nemaju granice u svojoj dobroti, želji da čine dobro, pa na žalost, izgledaju kao otirači. Nemaju ni svoje jasne želje prema ženi, pa su nezanivljivi. Niko ne voli da ima podanički odnos sa partnerom.


PREDVIDIVOST
Oni vode dosadne, na neki način izvesne živote. Nikada nisu izazov i zato ih devojke obilaze. Sa njima nema puno zabave i razdraganosti koja se očekuje u vezi.
 
IZAZOV

Svaka žena voli muškarca kao potencijal. Ona se zaljubi, ali sa namerom i da nešto kod njega popravi - da ga odvikne od pušenja, alkohola, odlaska u grad, da ga podstakne da uči, usavršava se, da se lepše oblači... Kod dobrih momaka nema šta da se popravi.
 
STRAH OD INTIMNOSTI

Sa dobrim i zrelim momcima intimnost, ozbiljna veza i brak su izvesnost. Mnoge devojke iz straha da uplove u ozbiljnije odnose izbegavaju ove momke.
 
ŠARM
 
Fini momci nekada ne umeju da se snađu sa rečima, pa ne znaju šta da kažu. Ovi drugi su rečiti, ponekad i vulgarni, ali uvek znaju. Oni jednostavno znaju da se izraze i da kažu ono što devojka želi da čuje.
 
ZAŠTITA

Muškarac u svakom smislu treba da štiti ženu. Oni rogobusniji momci ostavljaju utisak da su to u stanju da urade, dok povučeni mladići izazivaju nesigurnost kod žena.
izvor

Čokolada i zdravlje

Čokolada nije samo melem za nepca - korisna je za zdravlje. Nije univerzalni lek, jer kod nekih bolesti može pogoršati tegobe.

Čokoladu čine lekovitom antioksidansi flavanoli, koji joj daju gorčinu. Da bi je učinili ukusnijom mnogi proizvođači izdvajaju flavanole. Što je najgore, oni to obično ne ističu u deklaraciji. Zato ako želikte "čokoladnu terapiju" birajte što tamniju i gorču. Bela čokolada ima zanemarljivu količinu flavanola. Lekovita svojstva sadrži crna, jer je bogata antioksidansima, koje bela gotovo da ne sadrži.

PMS je lakši sa čokoladom

Mnoge žene koje pate od PMS-a (premenstrualni sindrom) u nedelji pre menstruacije posežu za čokoladom. To nije slučajno, jer čokolada, kao i drugi ugljeni hidrati (po Dr Vertmanu), povećava koncentraciju neurotransmitera serotonina, koji poboljšava raspoloženje. One primećuju da sa čokoladom manje osećaju depresiju, umor, razdražljivost, ljutnju, tugu i neprijateljsko raspoloženje.

Čokolada za zdravo srce

U crnoj čokola ima dosta bakra što je korisno u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti. Mala količina crne čokolade zahvaljujući sadržaju kakaa i flavanola, može sniziti krvni pritisak i smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara.

Čokolada ima dosta zasićenih masti, pa bi se očekivalo da podiže holesterol. Međutim, glavna vrsta masnoće kakaa je stearinska kiselina koja ne samo da ne podiže holesterol već ga može sniziti. Time se smanjuje rizik od ateroskleroze i brojnih kardiovaskularnih bolesti.

Antioksidansi kakaa u crnoj čokoladi snižavaju pritisak u krvnim sudovima jetre tako da pomažu kod ciroze.

Za mladalačku kožu

Posle konzumiranja kakaa raste priliv krvi u kožu - ona dobija više hranljivih materija i vlage i podmlađuje se. Kakao takođe, štiti kožu od delovanja ultravioletnog zračenja, koje je najveći neprijatelj kože - ubrzava njeno starenje i povećava rizik od raka (maligni melanom jedan od najzloćudnijih tumora). Dovoljna količina kakaa i antioksidanasa nalazi se samo u crnoj čokoladi.

A sex?

Čokolada sadrži metilksantine, koji stimulišu prenos nervnih impulsa, stvaraju osećaj zadovoljstva, poboljšavaju raspoloženje i razbuktavaju strast. Zato se nalazi na svakom spisku afrodizijaka.

Nepodnošenje laktoze

Osobe koje ne podnose laktozu mogu zahvaljujući čokoladi popiti malo slatkog mleka. Čokolada dodata mleku, doprinosi savladavanju nepodnošenja laktoze.

Glavobolja

Vaskularne glavobolje za koje mislimo da su posledica stresa, napetosti ili zapaljenja sinusa, među kojima je i migrena, mogu biti izazvane pojedinom hranom. Spisak tih namirnica "krivaca" je sve duži. Nekima glavobolju može izazvati čokolada, kao i napici koji sadrže kofein. Bela čokolada ne izaziva glavobolju.

Akne: zablude o čokoladi

Uobičajeno je mičljenje, ali i medicinska zabluda, da čokolada izaziva bubuljice i akne. Ima istraživanja koja su opovrgla ovo široko rasprostranjeno mišljenje.

Čokolada i ciste u dojkama

Čokolada sadrži metilksantine, za koje neki smatraju da mogu dovesti do pojave cisti u dojkama (fibrocisticna displazija). Nacionalni institut za rak SAD je sproveo opsežnu studiju koja je pokazala da metilksantini ne povećavaju rizik od fibrocističnog oboljenja dojki. Međutim, mnoge žene primećuju da ih dojke manje bole kada smanje unos kofeina (kafa, čaj, kola pića) i čokolade.

Kod nekih bolesti organa za varenje može da šteti

Kod više od 20% obolelih od iritabilnog kolona čokolada pogoršava tegobe. Osećaj svraba i pečenja u čmaru može imati uzrok u hrani. Za to se pored čilija i drugih ljutih začina, krive i kofein i čokolada. Osobama koje pate od gorušice čokolada moze pojačati tegobe. Ona olakšava otvaranje mišića zatvarača čeluca, tako da želudačna kiselina prelazi u jednjak. Međutim, osobama koje retko imaju gorušicu čokolada ne deluje tako.

Čokolada kod nekih osoba može da nadraži zapaljenu sluzokožu bešike, pa je treba izbegavati dok traje infekcija. Kada cistitis prođe, na zdravu bešiku ne deluje.

Dosadni herpes

Virus herpesa, koji izaziva običnu groznicu, plikove na genitalijama, herpes zoster (bolno zapaljenje nerva sa plikovima po koži) ili mononukleozu može godinama biti "uspavan". Kada dođe do slabljenja imuniteta, pod uticajem pojedine hrane može da se "probudi" i ispolji simptomima herpesa. Čokolada, zbog većeg sadržaja arginina, može pomoći u tome, pogotovu ako se ne unosi dovoljno hrane bogate lizinom (mleko, soja, juneće i svinjsko meso).

Brusnica kao lek za infekcije burega i mokraćnih puteva

Brusnica ima veliku ulogu u lečenju infekcija mokraćnih puteva. Ovo sitno, crveno, kiselo, američko voće, može dosta da smanji upotrebu antibiotika.

Lekovitost brusnice

Nedavno je naučno utvrđeno na koji način deluje brusnica. Profesor Teri Kamesano sa Vorčester politehničkog instituta u državi Masačusetsu, na čelu naučno istraživačkog tima, je otkrila da brusnica menja sastav bakterije Esherihija Colli. Ova bakterija je najčešći izazivač zapaljenja mokraćnih puteva, naročito kod žena. Pod uticajem brusnice E.colli gubi sposobnost prianjanja uz ćelije bubrega i mokraćnih puteva, čime se smanjuje njeno patogeno svojstvo.

Kako se koristi?

Brusnica može da se koristi kao čaj, sušena za grickanje, ali se najčešće koristi kao sok. Deluje u malim količinama, tako da je dovoljna samo jedna čaša soka dnevno da bi se ostvario terapijski efekat.

Da li brusnica ima i druga lekovita svojstva

Smatra se da deluje preventivno na kardiovaskularne bolesti, rak i čir želuca i kvarenje zuba. Deluje na sniženje “ lošeg” i povišenje “dobrog” holesterola u krvi.

Lekari i nutricionisti preporučuju da se brusnica ne koristi samo kao lek, već da se uključi u ishranu.

Čudesni lek zvani đumbir

Đumbir zaista deluje kod jutarnje i obične mučnine, kod morske bolesti i bolesti putovanja (kinetoze) i postoperativnih mučnina. Za razliku od lekova iz apoteke, ne prouzrokuje neželjena dejstva. Nema pospanosti i dremljivosti, kao kod Dramamina, jer đumbir ne deluje preko nervnog sistema. Tačan mehanizam delovanja đumbira nije poznat, ali postoji više studija koje su pokazale njegovu delotvornost.

Psiholog iz Jute Danijela Mourij (Daniel Mowerey) je otkrila da đumbir bolje deluje na mučninu prilikom vožnje (kinetoza) od uobičajenog leka Dramamine. Kada su ispitanici u njenom istraživanju, sedeli u rotirajućoj fotelji dok ne dobiju mučninu, niko od onih koji su dobili 100 mg dramamina nije mogao da ostane više od šest minuta bez mučnine i povraćanja. Međutim, čak polovina onih koji su uzeli oko pola kašičice đumbira u prahu izdržala je više od šest minuta.

Ispitivanje 80 danskih pomorskih pitomaca na nemirnom moru pokazalo je da su oni koji su uzeli kapsule đumbira, koja odgovara jednoj kašičici svežeg đumbira, bili sposobniji da savladaju morsku bolest od onih koji su uzeli placebo. Zaključak istraživanja je bio da je đumbir za 72 % smanjio povraćanje, a potpuno štitio od morske bolesti 38 % ispitanika. Zaštitno dejstvo đumbira je počinjalo 25 minuta posle uzimanja i trajalo oko četiri časa.

Đumbir se pokazao delotvornim i kod postoperativnih mučnina. Britanski lekar M.E.Boun (M.E.Bone) iz bolnice Sent Bartojomej u Londonu je sa svojim saradnicima ispitao dejstvo đumbira u dvostruko slepoj studiji na 60 žena koje su imale velike ginekološke operacije. Grupa žena kojima je davano pola grama đumbira je imala manje tegoba posle operacije (mučnina i povraćanje) od grupe žena kojima je davano 10mg metoklopamida. Na postoperativnu mučninu đumbir deluje povoljno, a da ne izaziva neželjena dejstva.

Glavobolja - zašto se javlja?

Nema čoveka na svetu koga bar jednom u životu nije zabolela glava. Na sreću većina glavobolja nisu znak ozbiljne bolesti. Međutim, ipak ne treba je olako shvatiti, jer može biti znak nekog većeg problema.
Kod glavobolje treba obratiti pažnju na trajanje bola, lokalizaciju, tok, okolnosti koje je izazivaju, ublažavaju ili pogoršavaju. Za postavljanje dijagnoze važan je karakter bola : tup, duboko lociran ili probadajući. Uz bol je nekada prisutana zategnutost vrata i ramena. Kada odete kod lekara objasnite sve tegobe, učestalost bola, lokalizaciju i karakter bola.
Uzroci glavobolja
Sters i loše navike: Stres, zabrinutost i nedostatak sna može da je aktivira glavobolju. Promena klimatskih uslova i atmosverskog pritiska su nekada uzrok bola, nizak krvni pritisak, kao i predmenstrualni sindrom (PMS), prekomerno pušenje, konzumiranje alkohola, preterivanje u pojedinoj hrani i glad su takođe uzroci. Nekada je posledica dugotrajnog izlaganja suncu. Može da bude prateći simptom poremećaja vida, pogotovu ako se izbegava nošenje naočara.
Zapaljenja: Zapaljenja kao što su zapaljenje zuba, desni, nerava, uva, grla i sinusa mogu biti uzrok jačih glavobolja. Takođe smanjenje prolaznosti nosa mogu biti praćene bolom u glavi, kao i povišena telesna temperatura kod različitih infektivnih i neinfektivnih bolesti.
Ozbiljna oboljenja: Smetnje citkulacije krvi u moždanim krvnim sudovima mogu da budu uzrok glavobolja. Uz ove poremećaje često postoje i degenerativni procesi na vratnom delu kičme. Kod moždanog udara i pucanja aneurizme, javlja se snažna, nagla glavobolja. Hipertenzija (visok krvni pritisak) je bolest koja može biti praćena bolom, vrtoglavicom i «mutnim « pogledom. Nagla, žestoka glavobolja praćena povraćanjem, preosetljivošću na svetost i ukrućenim vratom je obično znak meningitisa (zapaljenje moždanica). Iznenadna glavobolja sa neurološkim ispadima, smetnjama u vidu i govoru uz trnce u rukama i nogama ili slabost u njima, mogu biti prvi znak zapaljenja mozga. Tumori mozga i dobroćudni i zloćudni mogu izazvati glavobolju. Bol je pulsirajući ili »žareći», postepeno se pojačava, a obično je najizraženiji rano ulutru. Pojačava se pri fizičkom naporu, kašljanju i kijanju. Kod tumora mozga uz glavobolju javlja se i povraćanje.
Migrena je poseban oblik glavobolje. Bol je umeren ili jak, pulsirajući, javlja se u jednoj polovini glavobolje iza očiju ili u predelu čela. Kod nekih ljudi uvek boli ista strana glave. Simptomi koji prate bol su mučnina, povraćanje, preosetljivost na zvuke i svetlo, razdražljivost i suženje vidnog polja. Glavobolje kod migrene traju više sati, a posle toga je čovek satima umoran i neraspoložen.
Lečenje glavobolje
Samostalno lečenje nije preporučljivo, jer se na taj način ne leči pravi uzrok bolesti, a lekovi protiv bolova vremenom prestaju da deluju. Obavezno se obratite lekaru ako Vam bol ometa uobičajene aktivnosti, ako ne prestaje posle lekova protiv bolova, ako glavobolja dugo traje ili ima drugačiji karakter u odnodsu na onu koju obično imate. Neke glavobolje leči lekar opčte prakse, a nekada su potrebni pregledi neurologa, očnog lekara, kardiologa, endokrinologa i otorinolaringologa. Nekada treba uraditi niz pregleda, kao na primer dopler krvnih sudova vrata, ako se sumnja na suženje krvnih sudova, rendgenski snimak vratog dela kičme, EKG, očno dno...Lečenje je različito i zavisi od uzroka glavobolje.

Mediteranska ishrana trudnica

Stručnjaci sa kritskog univerziteta su ustanovili da trudnice koje se hrane na mediteranski način, odnosno konzumiraju mnogo voća i povrća i pretežno koriste maslinovo i repičino ulje, a jedu malo crvenog mesa, rađaju decu koja su daleko manje izložena riziku obolevanja od astme ili alergija, prenosi Mondo.

Rizik se naročito smanjuje ukoliko je majka u trudnoći nedeljno jela više od osam porcija povrća, više od tri porcije ribe i više od jedne porcije mahunarki. Očigledno je u pitanju dobra kombinacija raznovrsnih antioksidanata i hranljivih sastojaka, ali potrebna su dodatna istraživanja da bi se tačno ustanovilo kako mediteranska ishrana smanjuje rizik od alergijskih bolesti kod potomstva, konstatuju grčki stručnjaci.

Istraživanje je obavljeno na 468 trudnica, koje su, kao i njihova deca, praćene još šest i po godina posle porođaja. Roditelji te dece su davali i podatke o njihovim eventualnim respiratornim i alergijskim simptomima, a deca su testirana u cilju otkrivanja šumova na plućima i alergija.

Ustanovljeno je da su deca majki koje su se tokom trudnoći hranile na mediteranski način izložena za 80 % manjem riziku od astme i 45 % manjem riziku od alergija. Riziku od ovih bolesti naročito su bila izložena deca majki koje su u trudnoći konzumirale dosta crvenog mesa.

Način ishrane same dece u prvim godinama života izgleda nije od uticaja na sklonost ka obolevanju od astme ili alergija.

Bolesti jetre - ishrana

Bolesti jetre sve više pogađaju savremenog čoveka. To su najčešće akutno ili hronično zapaljenje jetre (hepatitis A, B, C), ciroza, masna degeracija jetre i tumori. Osim toga jetra trpi zbog korišćenja lekova za druge hronične bolesti, kao i sve brojnijih veštačkih aroma, boja i konzervanasa koji se dodaju hrani i napicima. Prekomerno korišćenje alkohola je oštećuje čak i kada se ne razvije ciroza. Bez obzira čime je jetra oštećena dijeta je ista. Ona treba da joj olakša rad i da je snabde hranljivim materijama, da bi mogla da se oporavi.

U ishrani treba da budu zastupljeni ugljeni hidrati i belančevine (brašno, pirinač, pšenični griz, marmelada, med, voćni sokovi, voće, hleb, nemasna govedina i teletina, sveži kravlji sir, jaja, mleko), dok se unos masti ograničava.

Za pripremu hrane dozvoljeno je svega 60 - 80 grama masnoće dnevno. Čvrste masti kao margarin, mast, loj nisu dozvoljene, već samo u obliku ulja. Jelo se normalno soli, sem ako bolesniku so nije zabranjena zbog hipertenzije ili neke druge bolesti. So se ograničava, ako se pojavi slobodna tečnost u trbušnooj duplji (ascites).

Bolesnik treba da jede više puta dnevno (5 do 6) po malo. Jelo treba da bude raznovrsno, nikako previše vruće. Takođe, su zabranjeni previse vrući napici. Hrana se priprema kuvanjem i dinstanjem, nikako prženjem i pečenjem.

U ishrani se koriste sve vrste posnih supa od mesa i povrća. U njih mogu da se dodaju sve vrste testenina, griz i pirinač. Koristi se posno meso kao piletina bez kožice, riba, posno teleće i juneće meso. Povrće se koristi kao sveže i bareno. Nijedno nije zabranjeno, međutim ako bolesniku izaziva jako nadimanje i smeta mu onda se izbegava pasulj, sočivo, kupus, karfiol i kelj. Za jetru je zdravo svo voće. Ono se koristi sveže, u obliku kompota ili soka. Dozvoljene su sve vrste hleba, peciva i keksa. Koriste se mlečni proizvodi sa smanjenim procentom masti: obrano mleko, postan jogurt, kravlje kiselo mleko, mlad sir i probiotski jogurt. Od slatkiša se koriste sutlijaš, griz, džem, slatko i med.

Kod bolesti jetre su zabranjeni svi oblici zasićenih masti (svinjska i gušća mast, loj, maslac, visoko kalorični margarin), masno meso kao svinjsko i gušće, juneće i goveđe meso ako su prošarani lojem, suhomesnati proizvodi (kobasice, suvo meso, slanina, čvarci, salame) i tovljeni šaran i konzetvirane ribe. Nisu dozvoljeni senf, majonez, svi umaci od pečenja, kačkavalj, feta i svi zreli sirevi, kao i masno koštunjavo voće (bademi, orasi i lešnici). Jetri štete i jaki začini, kao feferoni, biber i sl. Od slatkiša nisu dozvoljene torte, rolat i prženi kolači. Sva alkoholna, gazirana i dosta hladna pića su zabranjena, kao i pušenje.

Autor: Dr Gordana Grujić

Prevremeni klimakterijum

Prevremeni klimakterijum je gubitak menstruacije pre četrdesete godine. Mnoge žene nakon trideset pete godine imaju smanjenu plodnost i neuredan menstrualni ciklus. To predstavlja prvi simptom smanjene funkcije jajnika. Ona se može javiti i u dvadesetim godinama. To predstavlja veliki problem, jer se žene sve kasnije odlučuju za rađanje deteta tako da ih prevremeni klimaks može ostaviti bez potomstva.

Uzrok prevremene menopauze nije poznat. Poznata su stanja koja idu zajedno sa prevremenim klimaksom, pri čemu nije jasno da li su i njegov uzrok. Dve trećine žena sa prevremenom menopauzom imaju autoimuni poremećaj, koji se ispoljava postojanjem antitela protiv tkiva jajnika, sluzokože materice ili nekog od hormona jajnika. Uzrok tog autoimunog procesa nije poznat. Ove žene obično imaju bliske rođake obole od šećerne bolesti, reumatoidnog artritisa ili autoimune bolesti štitne žlezde.

Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku prevremenog klimaksa. 5 - 10% žena sa prevremenom menopauzom imaju majke i sestre sa istim poremećajem. Kod nekih žena jedan od dva X-hromozoma, ima smanjenu funkciju, što dovodi do poremećaja u radu jajnika. Ovaj poremećaj se sreće i kod žena kojima nedostaje jedan X- hromozom (Turnerov sindrom).

Prilikom hiruškog odstanjenja janika naglo nastaje klimaks, sa burnijim simptomma u odnosu na klimaks nastao postepenim gasenjem funkcie jajnika. Do poremećaja mogu dovesti i druge hirurške intervencije, koje remete snabdevanje janika krvlju.

Citostatici i zračenje trbuha mogu da dovedu do gašenja funkcije jajnika. Oštećenje jajnika je obično trajno. Retko se funkcija jajnika ponovo uspostavi nakon više meseci. Jajnik mogu oštetiti neke virusne infekcije, posebno virus zaušaka.

Tegobe su iste kao kod klimaksa koji nastupa oko pedesete godine, sem ako menopauza ne nastane naglo zbog odstranjenja jajnika. Najtipičnija tegoba su valunzi. Osećaju se kao napadi vrućine, praćeni crvenilom lica, vrata i grudi, nakon kojih sledi znojenje. Prisutno je i noćno znojenje.

Mnoge žene u tom "prelaznom periodu" pate od nesanice, nezainteresovanosti, depresije i anksioznosti. Osećaju strah bez vidljivog razloga. Uznemirene su, zabrinute i ponekad briznu u plač. Ne retko su zabrinute za svoje zdravlje. Taj strah pojačavaju neodređene tegobe u grudima i napadi lupanja srca. Mnogima smeta slabija koncentracija i lošije pamćenje.

U uobičajene klimakterične tegobe spadaju i fizički umor i glavobolja. Libido može biti umanjen. Od fizičkih promena javljaju se proširene vene i atrofija polnih organa. Promene na sluzokoži vagine mogu učiniti polni odnos bolnim. Postepeno, nekada brže, dolazi do smanjenja koštane gustine, što može dovesti do osteoporoze.

Bruh , kila ili hernija

Bruh, kila ili hernija je česta bolest, kako dece tako i odraslih. Mnogo su joj skloniji dečaci. Kila je izbočenje trbušne maramice kroz otvor na trbušnom zidu u koji upadaju trbušni organi, najčešće creva, ponekad bešika i jajnik. Kilni otvor nastaje na oslabljenom delu trbušnog zida. To je najčešće otvor kroz koji prolaze krvni sudovi i nerv ili mesto gde je trbušni zid sečen tokom operacije ili povređen.

Kila se vidi kao izbočenje na trbuhu. Kod bebe se to najlakše uočava kada plače ili kaki. Odrasli ga primete kada podižu neki teret ili se nakašlju u stojećem položaju. U ležećem položaju se kila uglavnom sama povlači pa se izbočenje ne vidi. Ako se sama ne povuče laganim pritiskom prstima trbušni organi mogu da se potisnu natrag.


Smatra se da je uzrok nastanka kile urođena slabost trbušnog zida. Zato se kod neke dece kila uočava jos na rođenju ili u prvoj godini zivota. Ako posoji nasledna predispozicija hernija se može javiti u bilo kom periodu života. Nastanku pogoduje sedeći način života, kod koga su trbušni mišići mlitavi. Češće nastaje kod mršavih, oslabelih ljudi, kao i kod debelih. Uzrok nastanka kile nije plač deteta, kašalj, kijanje ili kasnije fizički posao, vežbe u teretani, već nesklad između fizičke aktivnost koja povećava pritisak u trbuhu i jačine trbušnih mišića.


Postoji više kritičnih mesta na kojima se može formirati kila. Kod beba je česta kila na pupku, a kasnije najčešće u preponama, posebno kod muškaraca, dok je kod žena češća bedrena.


Preponska ili ingvinalna hernija je najčešća (80-90% svih kila trbušnog zida). Sreće se daleko češće kod muškaraca, nego žena. Kod njih kilna kesa prolazi kroz preponski kanal pored semenog kanala i krvnih sudova koji idu do testisa. Na taj način se trbušni organi (uglavnom creva) spuštaju u mošnice. Kila ne mora da se spusti celom dužinom preponskog kanala sve do mošnica. Tada se nalazi u preponskom kanalu, ne izlazeći kroz njegov spoljašnji otvor. U tom slučaju je češće obostrana i u njoj se nekada može naći pored creva i bešika. Kod žena kroz preponski kanal prolaze okrugle materične veze i pored njih može da nastane kila. Nekada se spušta do velikih usana.


Femoralna, bedrena ili kruralna kila se javlja mnogo češće kod žena, nego muškaraca. Nastaje prolaskom kilne kese u preponama kroz otvor na trbušnom zidu kroz koji prolaze krvni sudovi za noge. Može se javiti kod devojčica, ali i kasnije kod žena, uglavnom onih koje su imale više porođaja.


Pupčana ili umbolikalna hernija nastaje na mestu gde su prolazili krvni sudovi pupčane vrpce od majke do bebe u toku njenog života u materici. Ove kile se obično javljaju nakon odpadanja pupka, ali se mogu javiti i tokom života. Dok se kod beba veoma često ova kila spontano zatvori, kod odraslih se to ne dešava bez operacije.


Hijatus hernija nastaje kada deo želudca pored jednjaka sklizne u grudnu duplju. Sreće se kod odraslih, uglavnom gojaznih osoba, koje imaju smetnje sa varenjem (muka, gađenje, gorušica, podrigivanje, nekada bol iza grudne kosti i preskakanje srca).


Ventralna, abdomonalna hernija ili kila bele linije nastaje po središnjoj liniji trbuha. Kila po središnjoj liniji trbuha je najčešće u predelu iznad pupka (epigastrična).

Tegobe kod kile se ispoljavaju u vidu osećaja pritiska, nelagodnosti ili neodređenog bola. Ako je kila nastala posle neke povrede onda dominira bol koji se smiruje za nekoliko dana. Obično male kile sa uzanim otvorom pričinjavaju veće tegobe od velikih sa širokim otvorom. Jednom nastala kila uglavnom ne miruje, povećava se i može dovesti do komplikacija. Moguća komplikacija je srašćenje kilne kese sa njenim sadržajem. To dovodi do većeg bola i poremećaja kretanja crevnog sadržaja. To može dovesti do još teže komplikacije - uklještenja.


Uklještenje je najčešća komplikacija. Kod njega dolazi do prestanka prolaza crevnog sadržaja kroz creva koja se nalaze u kilnoj kesi. Nastupa ileus i gangrena creva. Kod uklještenja se najpre javlja difuzan bol, koji se zatim lokalizuje na predeo kile. Stolice i vetrova nema. Bolesnik ima muku, grčeve u trbuhu i povraća sadržaj iz želuca, a kasnije sadržaj sa fekalnim mirisom. Stanje se pogoršava i neophodna je hitna hirurška intervencija.


Zapaljenje nastaje zbog poremećaja cirkulacije krvi u ispalim organima, povređivanja prilikom vraćanja kile u trbuh i zbog zastoja crevnog sadržaja. Zapaljenje dovodi do zadebljanja kilne kese i sadržaja u njoj, što vodi ka težim komplikacijama.


Hernije se leče hirurškim putem. Kilna kesa se otvori, njen sadržaj vrati u trbušnu duplju, kilna kesa i kilni vrat iseku i postavi mrežica da ojača trbušni zid. Kilu treba operisati na vreme, dok je trbušni zid još očuvan, što daje bolje rezultate. Postoji više vrsta hirurškog lečenja. Klasičan pristup, koji se ređe koristi, zatim sve češća implantacija bioaktivnih materijala tzv. mrežica, kao i laparoskopske metode. Konzervativno lečenje je ručno vraćanje kilnog sadržaja u trbuh i nošenje ortopedskih utega (bandaža). Međutim, izlečenje je moguće samo operacijom.

Visok krvni pritisak - sve češći kod mladih

Visok krvni pritisak je bolest savremenog čoveka i u porastu je broj obolelih. Nažalost sve je češći kod mladih u tridesetim godinama, pa i mlađim. Hipertenzija doprinosi nastanku smrtonosnih kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. Utešno je da se lako otkriva i može da se normalizuje.

Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) se dijagnostikuje kada je gornji (sistolni) pritisak iznad 140 mmHg (18.7 kPa) i donji (dijastolnim) iznad 90 mm Hg (11.9 kPa). Najčešće su povišena oba, ali se hipertenzijom smatra i leči i stanje kada je samo jedan od njih povišeni.

U nastanku ove bolesti veliku ulogu igra nasleđe. Veliki broj obolelih ima gen odgovoran za pojavu hipertenzije (gen C3F). Sve osobe koje poseduju ovaj gen ne dobijaju hipertenziju. Međutim, kod njih, za razliku od zdravih, različiti faktori lako podižu pritisak. To su npr. povećan unos soli, preteran unos kafe, alkohola, nikotina, gojaznost i fizička neaktivnost.

Kod većine obolelih uzrok bolesti ne može da se pronađe (esencijalna hipertenzija, koja se sreće kod 95%). Oni doživotno piju lekove za sniženje pritiska, jer za sada ne postoji način da se bolest izleči. Nekada je hipertenzija posledica zapaljenja bubrega ili suženja bubrežne arterije (bubrežna hipertenzija), promena na aorti, koje se leče hiruškim putem i korišćenja pojedinih lekova. Kod nekih osoba se u stresnim situacijama pojačano luče hormoni i druge supstance koje stežu krvne sudove i dovode do skoka pritiska (neurogena hipertenzija). Poseban oblik bolesti su hipertenzija u trudnoći i poliglobuliji.

Bolesnik u početku nema nikakve tegobe. Zato je važno da se zdrvim osobama povremeno izmeri pritisak. Nekada, zbog straha od bolest, tegobe počinju tek kada čovek sazna da ima povišen krvni pritisak. Mlađi bolesnici, kojima pritisak "šeta" gore-dole (labilna hipertenzija) osećaju znojenje, uznemirenost, brzo menjaju boju lica, imaju hladne šake i stopala, lupanje srca i poremećaj sna.

Stariji ili bolesnici kojima je stalno povišen pritisak se češće žale na zujanje u ušima, jutarnje potiljačne glavobolje, lupanje srca, krvarenje iz nosa i vrtoglavice. Kada kod fiksirane hipertenzije dođe do oštećenja srca, mozga i bubrega, javlja se otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, nervoza, nesanica, nepravilan srčani rad, bolovi u grudima, glavobolja, grčevi u mišićima, utrnulost prstiju, obilno i noćno mokrenje.

Neophodno je da se bolest leči čim se dijagnostikuje, bez obzira što osoba u to vreme nema nikakve tegobe ili su one tako blage da joj ne remete kvalitet života, jer ona može izazvati brojne komplikacije. Vremenom dolazi do zadebljanja srčanog mišića, javlja šum na srcu, nekada aritmija i na kraju slabost srca. Može doći i do infarkta miokarda. Opasnost ove bolesti je i u tome što može uticati na moždano krvarenje i moždani infarkt. Komplikacije na bubrezima, sa bubrežnom slabošću se javljaju samo kod teške hipertenzije.

Važno je da merite pritisak kod kuće, jer nekim bolesnicima pritisak znatno skoči kad im meri lekar. To je hipertenzija belog mantila. Kod kuće treba da merite pritisak dva puta ujutru i dva puta uveče četiri uzastopna radna dana. Pre merenja pola sata ne treba da radite teži posao, da ne pušite i ne pijete kafu. Ruku stavite na sto u visini srca, manžetnu, takođe, postavite u visini srca. Ako merite na obe ruke, zapisujte veću vrednost. Zatim odredite srednju vrednost merenja, ne uzimajući u obzir prvi dan merenja. To je vrednost koja će interesovati vašeg lekara, jer pokazuje vaš najčešći pritisak i pokazuje efikasnost terapje, pod uslovom da ste lekove pili redovno.

Za lečenje hipertenzije je obično potrebna kombinacija nekoliko lekova koju može da odredi samo lekar. Nažalost, lekovima pritisak normalizuje tek 30% bolesnika. To je posledica, sa jedne strane, loše odabrane kombinacije lekova, a sa druge strane, činjenice da se bolesnici često ne pridržavaju propisane terapije ili nisu promenili stil života. Osim lekova potrebno je da smanjite unos soli, kafe i masne hrane, a da povećate unos kalijuma, koga ima u bananama i narandžastom voću i povrću, kao što su kajsije, narandža, šargarepa, bundeva. Morate da povećate fizičku aktivnost, a ako ste gojazni da normalizujete težinu. Dovoljno je da brzo hodate 30 do 45 minuta, najmanje 3 do 5 puta nedeljno.

Grupe lekova koji se koriste su antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora. Ne uzimajte na sviju ruku lekove koji su pomogli komšiji, jer ne postoji kombinacija lekova koja odgovara svima. Ako je poznat uzrok hipertenzije, on obično zahteva hirurško lečenje.

Autor: Dr Gordana Grujić

Tumor testisa je bolest mladih muškaraca

Tumor testisa je bolest mladih muškaraca, između 20. i 30. godine života. Može da se javi i ranije, dok je pojava nakon tridesete godine ređa. Nažalost, uglavnom je zloćudan, brzo se širi i rano daje metastaze. Mladić može da napipa maligni tumor u vidu kvrge na testisu. Ako se odmah ne javi lekaru primetiće da se kvrga brzo povećava.

Uzrok nastanka tumora nije poznat. Primećeno je da se češće javlja kod muškaraca, koji imaju nespušteni testis (kriptorhizam). Nasleđe ima uticaja, pa se u nekim porodicama javlja češće. Veći rizik imaju zapošljeni u industriji nafte, gasa, kože i alkoholnih pića, kao i osobe koje se dugotrajno izlažu ekstremno niskim ili visokim temperaturama. U histološkom pogledu tumori su najčešće seminomi i teratomi.

Teškoća u postavljanju dijagnoze ovih tumora leži u tome što se oni razvijaju bez ikakvih tegoba. Mogu ih pratiti laki bolovi u skrotumu ili donjem delu trbuha, što liči na subakutni epididimitis. To može da zavara lekarapa i dovede do gubitka dragocenog vremena.

Dešava se da prvi znak bude bol u trbuhu, nastao zbog metastaza u retroperitonealne limfne žlezde. Nekada su prvi znaci bolesti opšta slabost i krvav ispljuvak, nastali zbog metastaza u plućima. Metastaze se mogu javiti dosta rano, dok je tumor na testisu sasvim mali i ne daje nikakve simptome.

Pri ručnom opipavanju testisa nalazi se okruglast ili neravan izraštaj, uvek tvrđi od elastičnog testisa. Sumnjiva kvrga se lako uočava ultrazvučnim pregledom, a konačna dijagnoza se postavlja histološkim pregledom isečka. U cilju otkrivanja metastaza vrši se pregled pluća, sredogruđa, trbušnih limfnih čvorova i jetre (rendgenografija, CT - skener i ultrazvuk). Određuju se i tumorski serumski markeri (AFP, beta- HCG i LDH). Njihovo povećanje nije dovoljno za postavljanje dijagnoze, ali je korisno u praćenju uspešnosti terapije. Opadanje nivoa tumorskih markera nakon terapije ukazuje na njenu efikasnost.

Zračna terapija je veoma efikasna. Često dovodi do izlečenja, čak i kod postojanja metastaza u trbuhu. Operacija se sastoji u uklanjanju obolelog testisa i limfnih žlezda. Uklanjanje jednog testisa ne izaziva impotenciju. Oplodnja je moguća od strane drugog testisa. Pri zračenju se drugi testis maksimalno štiti da se ne bi oštetila njegova fumkcija. Zračenje i operacija se često kombinuju. Hemoterapija se sprovodi kod uznapredovalih tumora. Način lečenja se određuje u svakom slučaju posebno.

U cilju ranog otkrivanja tumara, kada je on izlečiv, neophodan je redovan samopregled testisa. Jednom mesečno, najbolje nakon tuširanja, kada su testisi opušteni, opipati najpre jedan, a zatim drugi. Upoznavši oblik i veličinu testisa, mladić lako može da uoči pojavu izraštaja na njemu. U protivnom, bolesnik obično napipa kvrgu ili primeti da je jedan testis teži, tek kada tumor dostigne znatnu veličinu.

Preventiva tumora je lečenje kriptorhizma do šesete godine. Ako se testis do tada ne spusti postoji veliki rizik da se na njemu razvije tumor, te se preporučuje njegovo preventivno uklanjanje. Ako se testis nalazi blizu skrotuma i u pubertetu se sam spusti rizik nije povećan.

Upala slepog creva - simptomi i lečenje

Ako nikako ne prestaje da vas boli stomak, muka vam je, povraća vam se, a i temperatura je porasla, mislite na zapaljenje slepog creva. Tegobe mogu biti različite, pa ako dijetom ne prolaze, javite se lekaru pre no što dođe do pucanja slepog creva.

Zapaljenje slepog creva je nešto češće kod muškaraca nego žena. To je bolest dece starije od dve godine i mladih. Nastaje zapaljenjem crvuljka, izraštaja na početku debelog creva. Ako se crvuljak zapusi crevnim sadržajem, nastaju uslovi za razmnožavanje normalno prisutnih crevnih bakterija.

Tipičan simptom akutne upale slepog creva je bol u donjem desnom delu trbuha. Nekada mu predhodi muka, gađenje, povraćanje i bol oko pupka ili iznad njega. Bolesnik obično misli da je pokvario stomak, posebno ako mu je crvuljak nisko postavljen, jer se tada javlja proliv. Inače, je mnogo češći zastoj stolice i vetrova. Nekada se uz bol može javiti učestalo mokrenje. Telesna temperatura je povišena.

Teškoću pri postavljanju dijagnoze predstavlja činjenica da ne moraju biti prisutne sve pobrojane tegobe. Osim toga, bol može da ima različitu lokalizaciju. Može da se oseća levo od pupka, u donjem delu leđa ili iznad stidne kosti. Najsumnjivije je to što bol nikako ne prestaje i bolesnik ne može da nađe položaj u kome se smiruje.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda trbuha (pipanje), nalaza povišene telesne temperature i povišenih leukocita u krvi. Rektalna tempetarura je veća od temperature merene pod pazuhom više od pola stepena. U postavljanju dijagnoze se sve više koristi kolor dopler (ultrazvuk), koji pokazuje pojačanu prokrvljenost u zadebljalom zidu crvuljka. On olakšava dijagnozu kod bolesnika koji nemaju povišene leukocite u krvi i temperaturu.

Ako imate bol u stomaku ne uzimajte lekove protiv bolova, jer oni otežavaju postavljanje dijagnoze. Pijte čaj, jedite dvopek i kuvani pirinač, a ako bol ne prolazi ili se tegobe pojačavaju javite se lekaru.

Zapaljenje slepog creva se leči hiruškim putem, optimalno u prvih 48 časa od pojave bola. U protivnom može doći do pucanja slepog creva. Izlivanje crevnog sadržaja u trbušnu duplju dovodi do zapaljenja trbušne maramice. Upala se može proširiti na celi organizam (sepsa), što se može završiti smrću.

Ako se upala spontano ili pod antibioticima smiri to ne znači da je problem rešen. Ona se obično ponavlja nakon par meseci, uz veći rizik da dođe do pucanja slepog creva, pri čemu se vreme do tog događaja znatno skraćuje. Zato se preporučuje operacija čim se bolesnik oporavi.

Zapaljenje sinusa

Zapaljenje sinusa je česta bolest i čest uzrok glavobolja. Hronično zapaljenje znatno umanjuje kvalitet života. Teško se leči, jer se uglavnom ne deluje na uzrok bolesti.




Sinusi su šupljine u gornjoj vilici (maksilarni sinusi), čeonoj kosti (frontalni) iznad korena nosa, zatim male šupljine izmedu čeonih sinusa i ociju i u sredini lobanjskog dna. Šupljine su obložene sluzokožom čija je uloga grejanje udahnutog vazduha. Sekret iz sinusa se prazni preko otvora u nosu. Ako je pražnjenje onemogućeno zbog alergije, prehlade, zapušenja otvora polipom dolazi do zapaljenja sinusa.

Zašto nastaje?

Akutno zapaljenje sinusa se najčešće nadoveže na prehladu. Pri kijanju, sekret iz nosa dospeva u sinuse. Ako tamo zaostane zbog začepljenja otvora sinusa dolazi do razmnožavanja bakterija.

Hronični sinusitis je obično posledica alergijskog zapaljenja sluzokože nosa. Zbog alergije sluzokoža nosa je otečena i otežava pražnjenje sinusa. Može biti posledica nealergijske vazomotorne upale nosa, zapušenja sinusnih otvora zbog krive nosne pregrade ili polipa. Hronično zapaljenje može biti posledica delovanja duvanskog dima, aerozagađenja ili drugih iritanasa iz vazduha. Često je udruženo sa astmom i HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća).

Tegobe kod zapaljenih sinusa

Zbog povećanja pritiska u sinusima javlja se bol. Kod zapaljenja viličnih bol se oseća pored nosa prema očima i u predelu gornjih zuba. Bolesnik može da ima utisak da ga boli zub ili uvo. Bol je u vidu pritiska i pojačava se pri savijanju glave. Nos je zapušen ili curi. Povišena temperatura nije tipična, ali se ponekad javlja. Moguća je malaksalost, otok oko očiju i mekih tkiva iznad zahvaćenog sinusa i poremećaji mirisa. Akutni sinusitis traje kraće od tri nedelje, dok hronični može da traje znatno duže od šest nedelja.


Kod hroničnog sinuzitisa nos je gotovo stalno zapušen. Zelenkastožuti sekret se sliva duž zadnjeg zida ždrela i bolesnik ga povremeno pljuje. Nešto malo gustog sekreta može da izduva na nos. Ako je sinuzitis posledica alergije, bolesnik ima ponekad napade kijanja i curenje bistrog sekreta iz nosa. Sekret koji se sluva u ždrelo draži sluzokožu i izaziva ponekad bol u grlu, kašljucanje, pa čak i uporan dugotrajan suv kašalj. Povremeno se javlja glavobolja. Ako se zapaljenje ne leči adekvatno dolazi do skoro potpunog gubitka čula mirisa.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnozase postavlja ultrazvučnim ili rendgenskim pregledom. Bris nosa nije pouzdan. Izazivač infekcije se izoluje iz materijala dobijenog aspiracijom iz sinusa.

Kod akutnog sinusitisa ordiniraju se antibiotici (amoksicilin s klavulanskom kiselinom i sulphamethoxazole s trimethoprimom, ređe cefalosporini i tetraciklini) i dekongestivne kapi, koje smanjuju otok sluzokože i olakšavaju disanje. Kapi se koriste maksimalno pet dana. Duža primena može da pojača zapušenost nosa. Po potrebi koriste se lekovi protiv bolova i vrši se aspiracija sekreta iz nosa.

Kod hroničnog sinusitisa koriste se kapi ili sprej sa kortikosteroidom. Ako je prisutna alergija koriste se antihistaminici i inhalacioni kortikosteroidi. Hirurško lečenje se koristi ako drugo lečenje nije imalo uspeha ili je došlo do komplikacija.

Akutno zapaljenje sinusa nije teška bolest i obično se lako leči. Hronični sinuzitis može znatno da umanji kvalitet života. Neadekvatno lečen može da dovede do širenja zapaljenja na očnu duplju, okolne kosti, pa čak i centralni nervni sistem.

Bolest se sprečava uklanjanjem iritanasa iz životne i radne sredine, boravkom u osunčanim i provetrenim prostorijama, izbegavanjem pušenja i boravka u zadimljenim prostorijama. Preventivu čini i ishrana bogata vitaminima, vakcinacija protiv gripa, lečenje obolelih zuba i krajnika i ispiranje fiziološkim rastvorom.
Autor: Dr Gordana Grujić

Bol u krstima

Bol u krstima je toliko čest da predstavlja bolest civilizacije. Zbog promene zivotnog stila, sve češće se javlja kod osoba izmedju 30 i 40 godina, pa i mlađih.

Uzrok bolesti


Najčešći uzrok bola su degenerativne promene u lumbalnom delu kičme. Nastaju starenjem kičmenog stuba i njegovim opterećenjem sedećim načinom života ili teškim radom. Drugi, znatno ređi, uzroci su povrede, zapaljenja, tumori i suženja arterija. Promenama na kičmenom stubu doprinose starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića, fizički napor, podizanje deških predmeta, savijanje, iznenadni nezgodni pokreti, neudoban ležaj, pušenje i debljina.


Promene na kičmenom stubu


Između pršljenova se nalaze međupršljenski hrskavičavi diskusi. Oni imaju jezgro okruženo prstenom. Zbog opterećenja kičme, vremenom dolazi do sušenja jezgra i pojave pukotina na prstenu. Pri naprezanju jezgro moze da prodre u pukotine prstena izazivajući bol. Ovo su postepene višegodišnje promene. Međutim, pri naglom pokretu prsten može da prsne. Tada jezgro iscuri i vrši pritisak na korenove živaca ili (redje) na kičmenu moždinu - nastaje diskus hernija.


Diskus hernija se najčešće javlja na najopterećenijem delu kičme, a to je između četvrtog i petog lumbalnog pršljena L4-L5) i između petog lumbalnog i sakralne kosti (L5-S1).


Tegobe


Bol se može osećati samo u krstima (lumbago) ili se spuštati duž noge (lumboishialgija). Pojačava se pokretu i naprezanju. Tegobe mogu biti u vidu lakog bola i osećaja ukočenosti. Međutim, bol može biti veoma jak uz grč mišića (stegnutost) i ograničenu pokretljivost u zahvaćenom delu kičme. Ne retko čovek je iskrivljen ka bolesnoj strani, sprečavajući time povredu živca. Naročito je onemogućeno pokretanje unazad.


Tegobe se nekada javljaju postepeno uz povremena pogoršanja. Moguća je iznenadna pojava bola nakon naglog pokreta ili podizanja tereta. Kako god da je bolest počela - ponavlja se.


Zbog pritiska na nerve može da se oseća trnjenje (kao mravinjanje). Osetljivost na dodir može biti smanjena do potpune neosetrljivosti. Kod diskus henrije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.


Bol u krstima može da zrači u sedalni predeo, prema kuku i duž noge. Bol i/ili trnjenje može da se oseća duž spoljašnje strane natkolenice i potkolenice i prednje strane stopala do palca ( L4-L5 ). U težim slučajevima postoji i slabost mišića i nemogućnost stajanja i hoda na petama. Bol može da bude izraženiji duž zadnje strane noge do pete, spoljašnje strane stopala i malog prsta ( L5-S1 ), a u težim slučajevima nije moguće stajanje ili hod na prstima.


Ako dođe do pritska na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae javlja se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju


Dijagnoza


Rendgenski snimak ne daje mnogo podataka. Nalaz može biti normalan ili se vidi suženje međupršljenskog prostora, sa ili bez trnolikih iozraštaja na pršljenovima (osteofiti). Od veće je pomoći kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR). Oni pokazuju u kakvom stanju je meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv. Elektromijelografija pokazuje mesto i stepen oštećenja. Laboratorijski nalazi su uglavnom normalni, osim kod zapaljenjskih i malignih procesa, gde je sedimentacija ubrzana, alkalna fosfataza povišena i postoji disproteinemija.


Lečenje


Strogo mirovanje je zabranjeno. Preporučuje se samo kod diskus hernije u fazi izuzetno jakog bola. Bolesniku obično najviše odgovara ležanje na leđima sa savijenim kolenima. Dok su bolovi jaki treba da izbegava nagle pokrete i podizanje tereta. Mirovanje treba da traje što kraće, u protivnom se produžuje oporavak. Zatim sledi lagano aktiviranje. koriste se lekovi protiv bolova (analgetici i nesteroidni antireumatici kao (Brufen, Diklofen, Rapten K, Nimulid, Movalis) u obliku tableta, krema ili gelova. Uz to mogu da se koriste glikokortikoidi, koji smiruju zapaljenjski otok. Kada se akutni bol smiri započinje se fizikalno i banjsko lečenje.
Autor: Dr Gordana Grujić

Masna jetra - steatoza

Na ultrazvučnom pregledu trbuha, posebno kod gojaznih osoba i onih koje vole malo da popiju, čest je nalaz masne jetre (steatoza). To predstavlja prekomerno nagomilavanje masti u jetrinim ćelijama. Promena jetre nije nepovratna, ali ako se zanemari može se iskomplikovati cirozom.



Steatoza se sreće kod alkoholičara, gojaznih osoba, osoba koje gladuju ili drže iscrpljujuće dijete, dijabetičara, Kušingovog sindroma (Cushing), postojanja veze izmedju tankog i debelog creva (jejuno-količna fistula). Masna jetra može da nastane kod potpune intravenske ishrane. Mogu je izazvati neke toksične materije (fosfor, tetrahlorugljenik) i lekovi (tetraciklini, Amiodaron, diltiazem, Tamoxifen, kortikosteroidi...).

Bolest teče podmuklo bez većih tegoba. Zbog uvećanja jetre bolesnik može da oseća tištanje ispod desnog rebarnog luka. Može da ima blage smetnje sa varenjem, kao muku, gađenje ili podrigivanje. Kod teških alkoholičara može doći do žutice, poremećaja rada jetre, povećanja pritiska u jetrinoj veni i smrti.


Dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvuka, kojim se uočava uvećana "svetla" jetra. Potvrda dijagnoze se vrši biopsijom jetre i histološkim pregledom dobijenog isečka. Laboratorijske promene su diskretne. Mogu biti malo uvećane transaminaze, gama - GT, alkalna fosfataza, makrociti (MCV preko 100). Često su povišeni trigliceridi, glukoza je snižena ili povećana, a gvožđe može biti povišeno u serumu.


Kod masne jetre promene nisu nepovratne, mada u izvesnim slučajevima može doći do ciroze jetre. Prognoza bolesti je dobra i može doći do izlečenja pod uslovom da bolesnik prestane da pije alkohol, da drži dijetu i izbegava lekove koji mogu da oštete jetru. ishrana je veoma važna. Dijeta se sastoji u ishrani sa malo masti, a većom količinom belančevina i ugljenih hidrata. Može se dopuniti suplementima sa hepatoprotektivnim delovanjem.

U ishrani je zabranjena svinjska i gušća mast, loj, maslac, visoko kalorični margarin, svinjsko i gušće meso, suhomesnati proizvodi, tovljeni šaran, umaci od pečenja, feta, kačkavalj i punomasni sirevi. Ograničen je unos badema, oraha, lešnika, feferona, bibera i jakih začina.

Mogu da se konzumiraju sve nemasne supe od mesa i povrća. U njih mogu da se dodaju sve vrste testenina, griz i pirinač. Dozvoljeno je pileće meso bez kožice, riba, posno teleće i juneće meso, sve vrste svežeg i barenog povrća. Ako mu ne smeta nadimanje može pasulj, sočivo, kupus, karfiol i kelj. Korisno je svo voće kao sveže i u obliku domaćeg kompota i soka, obrano mleko, postan jogurt, kravlje kiselo mleko, mlad sir i probiotski jogurt. Slatkiši nisu zabranjeni.

Autor: Dr Gordana Grujić

Uvećana štitna žlezda - bolest žena

Uvećana štitna žlezda - struma je najčešća bolest štitne žlezde. Sreće se osam puta češće kod žena nego muškaraca. Iako se može javiti kod mladih žena, češća je nakon pedesete godine života. Žlezda može biti ravnomerno uvećana što se naziva struma difuza. Može biti uvećana na račun jednog ili više čvorova.

Uvećana žlezda može proizvoditi normalnu količinu hormona i tada se naziva prosta, eutireoidna ili netoksična struma. mala netoksična struma ne izaziva tegobe. Ako znatno naraste može vršiti pritisak na organe vrata i izazivati kašalj, otežano disanje, posebno u naporu i noću, otežano gutanje i povremeno promenu boje glasa.

Pojedini čvorovi strume mogu proizvoditi veće količine hormona štitne žlezde (T3 i T4). To je polinodozna toksična struma koja je jedan od najčešćih uzroka hipertireoze. Ako u žlezdi postoji samo jedan čvor koji proizvodi veću količinu hormona to je benigni tumor toksični adenom.

Kod toksične strume i toksičnog adenoma dominiraju tegobe od strane srca. prvi znak bolesti može biti iznenadno lupanje srca kod sredovečne žene koja nije imala kardiovaskularne tegobe. Može se javiti srčana slabost, eventualno koronarna bolest. Kod pojedinih bolesnika mogu da budu prisutni svi znaci hipertireoze (lupanje srca, prekomerno znojenje, nepodnošenje toplote, gubitak težine, gušenje pri naporu, topla i vlažna koža, uvećana slezina, periferni otoci, lomljiva kosa, povećani apetit, nervoza, nemir, umor, grčevi u mišićima, česte stolice).

Ako je struma prosta i ne izaziva tegobe, hormonom tiroksinom u obliku tableta, može se usporiti njen rast. Ako struma vrši pritisk na organe vrata, naročito ako se širi iza grudne kosti treba hiruškim putem odstraniti jedan njen deo.

Ako je struma toksična tireosupresivnim lekovima se normalizuje nivo hormona T3 i T4, a nakon toga se primenjuje radioaktivni jod. On deluje samo u vrućem čvoru tj. čvoru koji pojačano luči hormone, tako da se nakon ove terapije retko javlja komplikacija u vidu hipotireoze.